Australijski general Džon Vilson svedočio o nadmoćnosti vojske bosanskih Srba nad odbranom Sarajeva u proleće 1992. godine, navodeći da je ta vojna sila korišćena "preterano, nesrazmerno i neselektivno", što nije video u 34 godine vojničke karijere iako je bio u Vijetnamu i Libanu

Suđenje nekadašnjem komandantu vojske bosanskih Srba Ratku Mladiću nastavljeno je danas iskazom australijskog generala Džona Vilsona/John Wilson o iskustvima tokom kratkog ali sadržajnog boravka u Sarajevu od sredine maja do kraja juna 1992. godine. On je u to vreme bio glavni vojni posmatrač UN za bivšu Jugoslaviju i u tom svojstvu je prethodno boravio u Hrvatskoj.

U izjavi haškim istražiteljima je naveo da je od drugih vojnih posmatrača u proleće 1992. godine dobijao izveštaje o etničkom čišćenju Bijeljine, Zvornika i Podrinja, kao i o protivzakonitom zatvaranju civila. Ipak, fokus njegovog iskaza odnosi se na boravak u Sarajevu koje je tada, kako tvrdi, svakodnevno bilo izloženo "konstantnom, teškom i rasprostranjenom" granatiranju i snajperskoj vatri sa položaja VRS.

Australijski general je tokom 34 godine vojničke karijere iskusio rat u Vijetnamu, Libanu i Hrvatskoj, ali tvrdi da do dolaska u Sarajevo "nikada nije video vatru takvih razmera, naročito ne po civilnim metama". Tvrdi da su po gradu padale hiljade granata dnevno, kao i da su civili bili izloženi stalnim snajperskim udarima. Kada se zbog toga žalio generalu Mladiću, ovaj nije poricao odgovornost, već se pravdao da se radi o "odbrani Srba ili odgovorima na napade".

Svedok kaže da je dobijao izveštaje i o povremenim provokacijama artiljerije Armije BiH, koje su se svodile na ispaljivanje nekoliko granata sa linije fronta, ali i iz grada iz minobacača postavljenog na kamion. Odgovor srpskih snaga je, kaže Vilson, bio "preteran, nesrazmeran i neselektivan". Na dve ili tri granate ispaljene na srpske položaje, usledio bi odgovor u vidu stotina granata na kvadratni kilometar gradskog stambenog područja.

General Vilson kaže da je Mladić, sa kojim se više puta sastao, u potpunosti kontrolisao vojsku bosanskih Srba koja je Sarajevo držala pod opsadom. Do takvog zaključka je došao, između ostalog, i na osnovu činjenice da je po naređenju optuženog paljba bila obustavljana tokom evakuacije vojnika iz tri kasarne JNA u Sarajevu u maju 1992. godine. Osim toga, kaže da je Mladić u njegovom prisustvu dva puta pretio odmazdom prema Sarajevu – prvi put navodeći da će ako se ne obavi evakuacija vojnika JNA "sravniti pola grada sa zemljom", a drugi put da će u slučaju strane vojne intervencije "celo Sarajevo biti sravnjeno". Na pitanje da li ga je ozbiljno shvatao, svedok je rekao: "Naravno, on je imao nameru da sprovede sve sto kaže, i dobro i loše". Na te Vilsonove reči Mladić je reagovao klimanjem glave u znak odobravanja.

Tužiteljica Bolton je u dokaze uvela i dva presretnuta razgovora iz kojih se vidi Mladićeva moć da kontroliše situaciju u Sarajevu. U prvom razgovoru od 21. maja 1992. godine on oficiru JNA koji se nalazio u jednoj od kasarni u gradu govori: "Kažite im da ne mogu ništa da urade, ne mogu disati jer je Sarajevo opkoljeno". Tri dana kasnije u razgovoru sa ministrom odbrane vlade BiH Jerkom Dokom kaže sledeće: "Treba da znate da je Sarajevo u dometu moje artiljerije... Vaša glava je pod mojim stopalima a ne obrnuto". Mladić se u drugom razgovoru hvali i da "ima više artiljerije nego ljudi", što su, kaže svedok, potvrdili i posmatrači UN koji su posetili položaje VRS. U njihovim izveštajima se navodi da ima "više topova nego vojnika".

Ispitivanje generala Vilsona se nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja