Od 30 do sada saslušanih svedoka na suđenju Ratku Mladiću, samo je dvema svedokinjama to bio prvi iskaz pred Tribunalom. Obe su ranjene u noći između 28. i 29. maja 1992. godine kada se, prema optužnici, dogodilo prvo "snažno granatiranja Sarajeva koje je izazvalo smrt i ranjavanje više civila"

Fadila Tarčin će do kraja života osećati posledice eksplozije granate koja je 28. maja 1992. godine pogodila tri kuće u sarajevskom naselju Širokača. Sa 16 godina, svedokinja je zadobila povrede obe noge, smrskan joj je zglob prsta na stopalu i zauvek joj je otežano hodanje. Taj incident se navodi u optužnici protiv Ratka Mladića, tadašnjeg komandanta Glavnog štaba VRS, kao prvi incident "snažnog granatiranja Sarajeva koje je izazvalo smrt i ranjavanje više civila".

Prema sažetku izjave, svedokinja je nekoliko dana nakon ranjavanja na radiju čula snimak presretnutog razgovora od 28. maja 1992. godine u kojem Mladić naređuje granatiranje sarajevskih naselja Velešići i Pofalići, zatim Dobrovoljačke, Humske i ulice Đure Đakovića, kao i ispaljivanje plotuna na Predsedništvo. Audio-snimak Mladićeve naredbe za "razvlačenje pameti" Sarajlija emitovan je i uveden u dokaze krajem avgusta ove godine, tokom svedočenja još jedne od žrtava granatiranja Sarajeva u noći između 28. i 29. maja 1992.

U unakrsnom ispitivanju, svedokinja je potvrdila da Širokača nije među lokacijama čije je granatiranje u presretnutom razgovoru naredio Mladić. Branilac je potom pročitao transkript razgovora presretnutog dan kasnije, 29. maja, u kojem Mladić objašnjava sagovorniku kako bosanska strana ima "imitatore i pantomimičare" koji "mogu da imitiraju" svačiji glas, pa i njegov. Svedokinja je odgovorila da o tome ne zna ništa.

Početak unakrsnog ispitivanja obeležio je niz pitanja koje je branilac nazvao "kontekstualnim". Fadila Tarčin je u odgovorima rekla da je na Širokači u maju 1992. godine bilo nenaoružanih straži po kvartovima, da nije znala gde se nalaze linije fronta kao i da je jednom ili dva puta videla nekoliko rezervnih policajaca ali ne i veće naoružane formacije. Takođe je rekla da nije videla snage Armije BiH koje su prolazile kroz Širokaču.

Budući da je svedokinja rekla da je jedini vojni objekat u blizini njene kuće bila kasarna bivše JNA, branilac je sugerisao da je lokalna škola korišćena za smeštaj vojnika Armije BiH. Potom je pročitao izjavu jednog pripadnika Zelenih beretki koji je rekao da je teren Širokače "kontrolisalo" oko 200 ljudi koji su formirali kontrolne punktove. Svedokinja je odgovorila da nije videla nikakve kontrolne punktove, niti je čula da se o njima priča.

Nastojeći da dokaže da je na Širokači bilo legitimnih vojnih meta, branilac je ukazao na presretnuti razgovor Radovana Karadžića sa izvesnim Momom kao i izveštaj Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS, po kojima je u aprilu 1992. godine artiljerija dejstvovala sa Širokače po srpskim položajima. Svedokinja je, međutim, odgovorila da "nema takvih saznanja".

Dijeljenje sadržaja