U maju 2000. godine – nadajući se njegovom "skorom hapšenju" – tadašnji glavni tužilac Karla del Ponte je dve optužnice protiv Radovana Karadžića spojila u jednu, kako bi mu se sudilo zajedno sa Momčilom Krajišnikom koji je mesec dana ranije stigao u pritvor Tribunala


U dve optužnice koje je tadašnji glavni tužilac Ričard Goldston/Richard Goldstone podigao protiv njih u julu i novembru 1995. godine, Radovan Karadžić i Ratko Mladić su se u ukupno 36 tačaka teretili za sve zločine u nadležnosti Tribunala: genocid, zločine protiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja i teške povrede Ženevskih konvencija.

U maju 2000. godine tužilaštvo je "konsolidovalo" dve optužnice protiv Radovana Karadžića i spojilo ih u jednu, "kompaktniju", sa samo 11 tačaka. To je učinjeno sa idejom da mu se – ukoliko bude uskoro uhapšen – sudi zajedno sa Momčilom Krajišnikom koji se mesec dana ranije našao u pritvoru Tribunala. U to vreme u tužilaštvu su verovali – ili su se barem nadali - da bi Karadžić “svakog časa” mogao da bude uhapšen i prebačen u Hag. Upravo zato – da bi se izbegao publicitet koji bi mogao da “ugrozi hapšenje optuženog” – izmenjena optužnica je stavljena pod pečat Tribunala, koji je skinut u oktobru 2002. godine kada su se izjalovile nade u skoro hapšenje najtraženijeg begunca od međunarodne pravde.

Mada ga “olakšava” za 25 tačaka, "konsolidovana" optužnica protiv Radovana Karadžića i dalje uključuje sve zločine koji su u nadležnosti Tribunala. Prve dve tačke terete ga za genocid i saučesništvo u genocidu, slede zatim pet tačaka zločina protiv čovečnosti, pa tri tačke kršenja zakona i običaja ratovanja, kao i jedna tačka teških povreda Ženevskih konvencija.

Optužbe za genocid ne odnose se samo na masovna pogubljenja u Srebrenici u julu 1995. godine, već uključuju i zločine počinjene u zatočeničkim objektima u još najmanje 17 opština u BiH: od Prijedora i Sanskog Mosta, do Brčkog, Višegrada, Zvornika i Foče.

Osim za genocid i saučesništvo u genocidu, Karadžić se tereti i za istrebljenje, ubistva, progone na političkim, rasnim i verskim osnovama, deportaciju, prisilno preseljenje i druga nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva artiljerijskom i snajperskom kampanjom na Sarajevo, kao i za uzimanje talaca i njihovo korišćenje za "živi štit" u maju i junu 1995. godine.

Sve u svemu, mada “olakšana” za 25 tačaka, jedinstvena optužnica protiv Radovana Karadžića nije ništa lakša od prethodne dve, ali će biti mnogo jednostavnija za dokazivanje – ili pobijanje – na suđenju koje predstoji nakon što se najtraženiji begunac od međunarodne pravde nađe u Hagu.

Dijeljenje sadržaja