Peter McCloskey, tužilac na suđenju Ratku Mladiću

Nastavak tužiočeve uvodne reči na otvaranju suđenja Ratku Mladiću bio je posvećen jednom od četiri udružena zločinačka poduhvata i jednom od dva genocida navedenih u optužnici – ubistvu više od 7.000 muškaraca i dečaka i deportaciji više od 30.000 žena, dece i staraca iz Srebrenice i Žepe u julu 1995. godine. Budući da su o tom zločinu izvedeni dokazi na prethodnim "srebreničkim suđenjima", tužilac Piter Mekloski/Peter McCloskey je najavio da u fokusu dokaznog postupka optužbe neće biti sami zločini već "individualna krivična odgovornost jednog pojedinca - Ratka Mladića".

Tužilac je naveo da o Srebrenici postoje "neosporivi dokazi" kao što su posmrtni ostaci 5.977 osoba ekshumiranih iz masovnih grobnica, od kojih je većina identifikovana putem DNK analiza. Tu su i svedočenja, kako je rekao, 11 "čudesnih ljudi" koji su nekako uspeli da prežive streljanja i "pobegnu iz krvoprolića". Zatim fotografije masovnih grobnica sačinjene iz vazduha, dokumentacija VRS o pokopavanju i premeštanju leševa, iskazi srpskih vojnika koji su učestvovali u likvidacijama, presretnuti razgovori oficira VRS o masovnim pogubljenjima, kao i dva video snimka egzekucija u Kravici i Trnovu.

Ukazujući na Mladićevu odgovornost, tužilac je rekao da je zločine u Srebrenici izvršila vojska koja je bila "čvrsto kontrolisana sa samog vrha", odnosno od strane optuženog koji je tokom celog rata u BiH bio njen komandant. Zločini su, dalje, izvedeni sa "neverovatnom disciplinom, organizovano i vojno efikasno" tako što su vojnici VRS, postupajući po naređenjima, za samo četiri dana, od 12. do 16. jula 1995. godine "zarobili, zatočili, prevezli, ubili i sahranili" preko 7.000 muškaraca i dečaka. Činjenica da je takav zločin izveden u potpunoj tajnosti "predstavlja u svom zverstvu neverovatan podvig", naglasio je tužilac Mekloski.

Ratko Mladić je, po dokazima tužilaštva, u vreme srebreničke operacije imao punu kontrolu nad svojim snagama, naređivao im je i bio redovno izveštavan o događajima na terenu. Osim toga, bio je prisutan na području Srebrenice i Bratunca od 11. do 14. jula, a dok je u naredna dva dana boravio u Beogradu o zločinima je obavešten u najmanje jednoj prilici. Britanski general Rupert Smit/Smith ga je, naime, 15. jula na sastanku u Beogradu upozorio da postoje "glasine o zverstvima, masakrima i silovanjima" u Srebrenici, ali je Mladić, umesto da to istraži, otišao sa ženom "u svatove", o čemu svedoče fotografije u posedu tužilaštva.

O umešanosti optuženog u srebrenički genocid svedoče i brojni video snimci u posedu optužbe od kojih je manji deo danas prezentovan. Na jednom takvom snimku Mladić 25. jula 1995. godine Muslimanima koji izlaze iz Žepe, uključujući i jedan broj vojno sposobnih muškaraca, obećava slobodan odlazak, govoreći: "Sada vam poklanjam život". To, po tužiocu, ukazuje da je sebe smatrao čovekom koji "može da oduzme i pokloni život". U tom trenutku je, znajući da su se vesti o masovnim ubistvima u Srebrenici već raširile, pokušao sebe da, "poklanjajući život", predstavi u što boljem svetlu, a optužba će dokazivati da takve sreće nije bilo više od 7.000 drugih srebreničkih Muslimana i da je za njihovu smrt odgovoran Mladić.

Zaključujući uvodnu reč optužbe, vođa tima tužilaštva Dermot Grum/Groome je već najavio deo svoje završne reči. Kada se suđenje završi, pozvaće, rekao je, sudije da "narodu Bosne daju ono na šta su tako dugo čekali – istinu o onome šta je Ratko Mladić uradio toj divnoj i složenoj zemlji".

Dokazni postupak optužbe, po odluci veća, neće početi 29. maja, kako je ranije najavljeno, zbog propusta tužilaca da dostavi sve materijale neophodne za pripremu odbrane. Predsedavajući sudija Alfons Ori/Alphons Orie je rekao da je suđenje suspendovano "do daljeg".