Dermot Groome, tužilac na suđenju Ratku Mladiću

Uvodnu reč na suđenju generalu Ratku Mladiću tužilac je počeo opisom sudbine dvojice dečaka – osmogodišnjeg Elvedina Pašića koji je u novembru 1992. godine preživeo masakr nad više od 150 Muslimana u selu Večići i Dine Salihovića, najmlađe žrtve među šestoricom zarobljenih Srebreničana koje su u julu 1995. godine u Trnovu streljali zloglasni "Škorpioni".

Ono što je zajedničko u slučajevima Elvedina i Dine – po tužiocu Dermotu Grumu/Dermot Groome - jeste "zločinačka namera da se bosanski Muslimani i bosanski Hrvati trajno uklone sa područja na koje je rukovodstvo bosanskih Srba smatralo da polaže pravo".

Masakr u Večićima i streljanje zarobljenika u Trnovu su samo neki od incidenata o kojima će biti reči na predstojećem suđenju a tužilaštvo će, najavio je Grum, "izvan razumne dokazati da su prsti generala Mladića u svakom od tih zločina".

Tužilac je na početku, takođe, podsetio da su se pre četiri dana navršile dve decenije od kako je optuženi Mladić preuzeo komandu nad vojskom bosanskih Srba i spremno se uključio u već započeti udruženi zločinački poduhvat. U današnjem, prvom delu uvodne reči, tužilac Grum je obuhvatio tri segmenta tog zločinačkog poduhvata: etničko čišćenje koje je u pojedinim delovima Bosne i Hercegovine tokom 1992. godine dostiglo razmere genocida; zatim kampanju artiljerijskog i snajperskog terora nad Sarajevom i uzimanje osoblja UN za taoce i njihovo korišćenje za živi štit u maju i junu 1995. godine. O poslednjem, četvrtom segmentu udruženog zločinačkog poduhvata – genocidu u Srebrenici – u sutrašnjem nastavku uvodne reči će govoriti tužilac Piter Mekloski/Peter McCloskey.

U osnovi svih zločina navedenih u optužnici, prema tužiocu, je razdvajanje srpskog od ostalih naroda – što je prvi od šest strateških ciljeva koje je 12. maja 1992. godine – na istoj sednici na kojoj je Mladić postavljen za komandanta Glavnog štaba VRS – proklamovala Skupština bosanskih Srba. Ostali strateški ciljevi – probijanje koridora, eliminisanje Drine kao granice između srpskih zemalja, uspostavljanje granica na Uni i Neretvi, podela Sarajeva i izlaz na more – po tužiocu su samo "različite stavke u okviru tog prvog", demografskog cilja.

I pre nego što je Mladić preuzeo komandu nad vojskom, rukovodstvo bosanskih Srba je uz pomoć JNA, policije i paravojske preuzelo vlast u 35 opština Bosne i Hercegovine, zauzimajući u proseku jednu opštinu dnevno. Na jednom od slajdova tužilac je prikazao šta je sve Mladić postigao u prve dve sedmice svog komandovanja, do kraja maja 1992, godine: granatiranje muslimanskih sela u području Prijedora, masakri u Sanskom Mostu, osnivanje zatočeničkih logora u Prijedoru, Foči, Vlasenici, Rogatici i Ilidži, masivna granatiranja Sarajeva. Jun, nastavio je Grum, počinje još jednim masivnim granatiranjem Sarajeva po Mladićevom naređenju, nastavljaju se masakri u drugim opštinama i hiljade porodica prisiljeno je da napusti svoje domove. U julu VRS učestvuje u nekim najokrutnijim epizodama etničkog čišćenja u Prijedoru, nastavlja se teror u logorima, skladište municije u Mladićevom rodnom mestu pretvoreno je u zatočenički objekt. Tokom avgusta se nastavljaju zatočenja, ubistva i prisilna premeštanja ljudi. U optužnici se navodi 57 zločina počinjenih do kraja novembra 1992. godine za koje je, po tužiocu, odgovoran general Mladić.

O većini ako ne i o svim tim zločinima su već izvođeni dokazi na ranijim suđenjima političkim i vojnim vođama bosanskih Srba, među kojima je bilo i nekoliko članova Glavnog štaba, komandanata korpusa i zapovednika brigada VRS. Tužilac je danas posebno insistirao na uspostavljanju direktne veze između Mladića i počinilaca tih zločina, kao i na činjenici da je Mladić bio dobro upoznat sa svime šta se događalo na terenu. Na primer, citirano je više izvoda iz Mladićevih beležnica iz kojih se vidi da je Mladić takoreći uživo pratio rezultate etničkog čišćenja. Tako se u unosu od 8. januara 1992. navodi da u Ključu živi 17.000 Muslimana, nešto kasnije da se taj broj smanjio na 5.000, potom 11. septembra iste godine na 3.500 i, konačno, nekoliko sedmica kasnije u opštini je, po navodu iz dnevnika, ostalo svega 2.000 muslimanskih civila. Isto tako na jednom mestu Mladić beleži da je izvešten da je u Bratuncu broj Muslimana sa predratnih 64 odsto smanjen na svega dva čoveka, dok se u narednom unosu navodi da tamo više "nema nijednog Muslimana" i da je Bratunac "potpuno slobodan grad".

Mladić je danas s pažnjom pratio uvodnu reč, vodeći povremeno beleške, a u nekoliko navrata je potvrdno klimao glavom kao da se saglašava sa onim što je tužilac govorio o zločinima i njegovoj ulozi u njima.