Home



KARADŽIĆEVI PRESRETNUTI RAZGOVORI OSTAJU U DOKAZIMA




Veće po drugi put odbacilo zahtev Radovana Karadžića da se iz dokaza izuzmu snimci razgovora presretnutih pre početka rata 6. aprila 1992. Karadžić traži preispitivanje odluke Sekretarijata koji je odbio da Luku Bogdanovića i Dragomira Keserovića - zbog uloge koju su igrali tokom sukoba u BiH - imenuje za istražitelje u timu odbrane

Radovan Karadžić u sudnici TribunalaRadovan Karadžić u sudnici Tribunala

Pretresno veće sudije Kvona/Kwon je odbacilo zahtev Radovana Karadžića da se snimci razgovora presretnutih pre rata izuzmu iz dokaza.Sličan zahtev odbačen je prvi put u septembru 2010. godine uz obrazloženje da je optuženi propustio da objasni zbog čega usvajanje snimaka presretnutih razgovora "ozbiljno narušava integritet postupka".Karadžić je tada tvrdio da snimanje razgovora pre izbijanja sukoba nije bilo u skladu sa bosanskim zakonom i univerzalnim pravom na privatnost.

Optuženi je u martu ove godine podneo novi zahtev u kojem je tražio preispitivanje prethodne odluke, tvrdeći da nije postojao sudski nalog za presretanje njegovih komunikacija pre 6. aprila 1992. godine te da je to bilo u suprotnosti sa tadašnjim Ustavom Bosne i Hercegovine. Preispitivanje odluke je, po Karadžiću, "neophodno kako bi se sprečila nepravda" a posebno kako bi se sprečilo "nagrađivanje onih koji su kršili zakon tako što bi se omogućilo da plodovi njihovog nelegalnog prisluškivanja sada budu korišćeni kao dokaz u međunarodnom krivičnom postupku".

U danas objavljenoj odluci Pretresno veće ukazuje da Karadžić samo ponavlja već iznete argumente o nelegalnosti prisluškivanja, dodajući da je čak i pravni savetnik optuženog priznao da će takav zahtev najverovatnije biti odbačen, što dovodi u pitanje svrhu njegovog podnošenja.

Karadžić je danas podneo još jedan zahtev tražeći od predsednika suda da preispita odluku kojom se Sekretarijat protivi imenovanju Luke Bogdanovića i Dragomira Keserovića za istražitelje njegovog tima odbrane. U odluci Sekretara se navodi da su Bogdanović i Keserović u vreme relevantno za optužnicu u vojsci i policiji bosanskih Srba obavljali dužnosti zbog kojih "nisu podesni" da budu u timu odbrane koji finansira Tribunal.

Prema biografijama nesuđenih istražitelja koje je uz svoj zahtev priložio Karadžić, Keserović je tokom rata bio načelnik odeljenja vojne policije u Sektoru za obaveštajno bezbednosne poslove Glavnog štaba VRS, dok jeBogdanović bio načelnik stanice javne bezbednosti u Bratuncu.


Dijeljenje sadržaja
FB TW LI EMAIL




TV Tribunal 539

TRI KANALA INFORMISANJA: Šta je Karadžić znao o događajima u Srebrenici
KANDIDAT IZ PRITVORA: Šešeljeve predizborne želje i zahtevi