U nastavku završne reči, tužioci naveli da je Vojislav Šešelj bio "više od običnog regrutnog oficira" za JNA i da je, osim slanja dobrovoljaca na front, postavljao i unapređivao komandante tih jedinica i imao uticaj na situaciju na terenu

Pored uticaja na ratna zbivanja koji je imao kao političar, "kvazi-vojni vođa" i putem govora mržnje uperenim protiv nesrpskih žrtava, treći vid doprinosa Vojislava Šešelja počinjenju zločina navedenih u optužnici ogleda se, po tužilaštvu, u regrutovanju i slanju, ali i kontroli dobrovoljačkih grupa koje su učestvovale u progonu, ubistvima, proterivanjima, mučenjima i seksualnim zlostavljanjima Hrvata i Muslimana na području Hrvatske i BiH. Tužiteljica Birsej/Biersay je u nastavku završne reči optužbe navela da je lider srpskih radikala bio sposoban da šalje dobrovoljce na front i stavlja ih pod komandu JNA i vojnih formacija krajinskih i bosanskih Srba, što "poništava njegovu tvrdnju da je bio samo političar bez vojne moći".

Šešelj je, smatra tužiteljica, bio mnogo više od "običnog regrutnog oficira" jer je nakon slanja "šešeljevaca" na front zadržao uticaj nad njima, iako im nije operativno komandovao u borbama. Dokazi optužbe ukazuju da je on odlučivao gde će dobrovoljci biti raspoređeni, kao i da su on i njegov Ratni štab imenovali komandante tih jedinica. Tužiteljica se, između ostalog, poziva i na izjave koje su haškim istražiteljima dali članovi tog Ratnog štaba SRS Ljubiša Petković i Aleksandar Stefanović, po kojima je Šešelj imao "apsolutnu vlast, sam donosio odluke i vršio inspekciju dobrovoljaca u centrima za obuku".

Kao primer uticaja optuženog na situaciju na terenu, danas je prezentovan izvod iz presretnutog razgovora Šešelja sa komandantom "šešeljevaca" iz okoline Sarajeva Branislavom Gavrilovićem Brnetom čiji borci su u jednom trenutku na početku rata ostali okruženi u gradu. Šešelj mu tada govori da će rukovodstvu bosanskih Srba zapretiti povlačenjem svojih dobrovoljaca iz BiH ako ta grupa ne bude izvučena i daje uputstva Brnetu da pošalje dodatne snage u grad.

Gde god su upućivani "šešeljevci", tamo su, navodi tužiteljica, činjeni zločini u kojima su povremeno učestvovali i komandanti tih dobrovoljaca, koje je optuženi nešto kasnije na ceremoniji u maju 1993. godine proizveo u vojvode. Među njima je i Milan Lančužanin "Kameni", koji je učestvovao u zločinima nad hrvatskim zatočenicima na poljoprivrednom dobru Ovčara kod Vukovara, zatim Mirko Blagojević koji je učestvovao u napadima na Brčko i Bijeljinu ili Vasilije Vidović "Vaske", Nikola Poplašen i pomenuti Brne, odgovorni za zločine na širem području Sarajeva.

Optužba smatra da je izvan razumne sumnje dokazana odgovornost "šešeljevaca" za zločine u Vukovaru, Zvorniku, širem području Sarajeva, Mostaru i Nevesinju, kao i veza optuženog sa počiniocima. Navedene opštine se u optužnici pominju u sklopu takozvane baze zločina, a neke lokacije, poput Voćina, Bosanskog Šamca, Bijeljine ili Brčkog, se navode kao mesta kojima se dokazuje obrazac zločina. Tužioci smatraju da je taj obrazac podrazumevao četiri elementa: naoružavanje srpskih civila, upućivanje dobrovoljaca, među kojima i "šešeljevaca", preuzimanje vlasti u opštinama i činjenje krivičnih dela nad civilima.

Primetno je da se tužioci u svojim završnim rečima pozivaju na izjave koje su haškim istražiteljima dali bivši Šešeljevi saradnici, poput pomenutih Stefanovića i Petkovića, iako su oni kasnije u sudnici odbili da potvrde svoje ranije navode protiv lidera srpskih radikala. Tužilac Markusen/Marcussen je pozvao sudije da se oslone na njihove prvobitne izjave i zanemare "neverovatna" objašnjenja o tome da su Šešelja optužili pod navodnim pritiscima iz tužilaštva, jer je nezavisna istraga utvrdila da nikakvih pritisaka nije bilo.

Završne reči optužbe biće okončane sutra, kada će se tužilaštvo izjasniti i o visini kazne koju traži za Vojislava Šešelja.

Dijeljenje sadržaja