Mathias Marcussen, tužilac na suđenju Vojislavu Šešelju

Tužilac Matijas Markusen/Mathias Marcussen otvorio je danas uvodnu reč optužbe na suđenju lideru srpskih radikala Vojislavu Šešelju opisom ubistva 88 Bošnjaka u Domu kulture u zvorničkom selu Drinjača u proleće 1992. godine. Među žrtvama je i zaštićeni svedok optužbe koji je preživeo streljanje, ali su mu tom prilikom stradali otac i tri brata. Tvrdio je da su zarobljenike u Domu kulture prvo pretukli "arkanovci", a potom ih napolje izvodili i streljali "šešeljevci". Dokazi koji su izvedeni tokom suđenja, smatra tužilac, ukazuju na to da je Vojislav Šešelj "odgovoran za zločine u Drinjači, ali i nad svim ostalim nesrpskim žrtvama" koje su stradale tokom ratova u Vukovaru, Zvorniku, Mostaru, Nevesinju i na širem području Sarajeva, kao i u vojvođanskom selu Hrtkovci.

Tužilac smatra da dokazi "van razumne sumnje" pokazuju da su na tim lokacijama počinjeni zločini navedeni u optužnici – progoni, deportacije i prisilno premeštanje nesrpskog stanovništva, zatim premlaćivanja, mučenja i silovanja u zatočeničkim objektima, ubistvo 905 osoba, kao i pljačka i uništavanje kuća i verskih objekata. Sve to činjeno je u sklopu udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem uklanjanja nesrba sa velikih delova Hrvatske i BiH i iz vojvođanskog sela Hrtkovci. Tužilac smatra da je dokazana bliska saradnja Šešelja sa drugim učesnicima udruženog zločinačkog poduhvata kao što su Slobodan Milošević, Jovica Stanišić, Milan Babić ili Radovan Karadžić, dok su njegovi "šešeljevci" delovali u saradnji sa drugim srpskim snagama koje su učestvovale u zločinima nad Hrvatima i Muslimanima. Tužilac je podsetio na dokaze o učešću Šešeljevih četnika u zajedničkim akcijama sa JNA, vojskama i policijama krajinskih i bosanskih Srba, ali i "arkanovcima" iz čijeg centra za obuku u Erdutu su, između ostalog, snabdevani.

U nastavku iznošenja završnih reči, tužiteljica Birsej/Biersay je navela da dokazi pokazuju trostruki doprinos Šešelja ostvarenju ciljeva udruženog zločinačkog poduhvata. Prvo, to je činio putem svojih ovlašćenja i uticaja na počinioce zločina kao vođa druge po snazi stranke u Srbiji i skupštinski poslanik, ali i "kvazi-vojni vođa" sa činom četničkog vojvode i "harizmatična medijska zvezda".

Drugo, Šešelj je, po dokazima na koje se poziva optužba, doprineo zločinima "propagandom mržnje", odnosno svojim huškačkim govorima pre i za vreme sukoba. Te govore je, kaže tužiteljica, koristio "kao oružje", što je i sam priznao navodeći da "reči nekada mogu da tuku kao haubice". Iz dokaza se, kaže, vidi da je pripremao teren za zločine tako što je, između ostalog, pozivao Srbe na osvetu za žrtve iz II svetskog rata, dajući im opravdanje za činjenje zverstava nad Hrvatima i Muslimanima uz stalno zalaganje za razgraničenje sa njima i stvaranje Velike Srbije sa zapadnim granicama Karlobag – Ogulin – Karlovac - Virovitica. "On je znao da svojom propagandom tuče kao haubicom, a sada kada se suočava sa krivičnim gonjenjem želi da veće poveruje da njegove reči nisu imale nikakvog uticaja", navela je tužiteljica.

U nastavku zasedanja prezentovano je više video zapisa Šešeljevih "vatrenih" govora u kojima poziva na osvetu nad Hrvatima i preti Muslimanima da će u slučaju proglašenja nezavisnosti BiH biti "krvi do kolena". Zločini poput onih u Vukovaru, Hrtkovcima ili Zvorniku počinjeni su, podsetila je tužiteljica, neposredno nakon Šešeljevih huškačkih govora.