Suprotno tvrdnjama svedoka odbrane Franka Simatovića da je kapetan Dragan Vasiljković bio "slobodni strelac" koji je u Srbiji bio povezan sa Srpskim pokretom obnove, tužilac predočio dokaze o njegovoj vezi sa DB Srbije. Veruje li svedok da Marsovci postoje, da je papa satanista i otkud na njegovoj internet stranici link ka sajtu "Crvenih beretki"?

U unakrsnom ispitivanju beogradskog novinara Dejana Lučića tužilac Veber/Weber je nastojao da pobije njegove tvrdnje da kapetan Dragan Vasiljković 1990. i 1991. godine nije imao veze sa Državnom bezbednosti Srbije, a nije se ustezao ni od rušenja svedokovog kredibiliteta. Lučić je u Hag došao na poziv odbrane Franka Simatovića, optuženog zajedno sa nekadašnjim šefom u srpskoj tajnoj službi Jovicom Stanišićem za zločine koje su tokom ratova u Hrvatskoj i BiH počinili pripadnici policijskih i paravojnih jedinica od kojih je deo obučavan pod komandom kapetana Dragana.

Budući da je u glavnom ispitivanju svedok u prvi plan isticao Vasiljkovićevu bliskost sa Srpskim pokretom obnove, tužilac je predočio deo dokumentarnog filma "Jedinica" u kojem kapetan Dragan kaže da se u martu 1991. godine sreo sa pripadnicima DB Srbije Frankom Simatovićem "Frenkijem" i Draganom Filipovićem "Fićom" u beogradskom hotelu "Metropol" i dogovarao početak obuke specijalaca u Krajini. U istoj izjavi Vasiljković, koji se predstavljao lažnim imenom Daniel Sneden/Snedden, je rekao da se "na neki način i sprijateljio sa Frenkijem". Svedok, međutim, kaže da o njihovim vezama ništa ne zna.

U glavnom ispitivanju, Lučić je tvrdio da je on odveo kapetana Dragana u Knin i upoznao ga sa Milanom Martićem i drugim krajinskim čelnicima, a tužilac je sugerisao da je i svedok bio povezan sa tajnom službom Srbije. Pozvao se na javne izjave predsednika SPO Vuka Draškovića da je Lučić izbačen iz stranke 1991. godine kada se saznalo da "šuruje sa DB Srbije" i vojnom obaveštajnom službom. Svedok to poriče, a na pitanje zašto to nikada nije javno demantovao, odgovara da se "ne može demantovati nešto što ne postoji" i da Drašković kao čovek iz vlasti ima više uticaja nego jedan "mali slobodni intelektualac" kakvim sebe vidi.

Tužilac je sugerisao da je svedok dugogodišnji prijatelj sa dvojicom optuženih, ali je Lučić rekao da su mu oni samo "poznanici" – Simatović iz osnovne škole, a Stanišić sa Fakulteta političkih nauka. Priznaje, doduše, da se sa Simatovićem ponekad viđao u kafani, a da je kontaktirao i sa Stanišićem, poslednji put 2008. godine, kada mu je poklonio jednu od svojih 14 knjiga. U tekstovima objavljenim na njegovoj internet stranici Lučić se, ukazuje optužba, razmeće prijateljstvom sa optuženima, što ovaj objašnjava "marketingom" u cilju prodaje svojih knjiga.

Konačno, tužilac je, u nastojanju da obori kredibilitet svedoka, predočio i nekoliko naslova sa njegove internet stranice kao što su "Već su ovde, momci s Marsa" ili "Je li papa katolik ili satanista". Na pitanje da li zaista veruje u to što u takvim tekstovima piše, Lučić odgovara da ih nije pisao već su samo objavljeni na sajtu koji on uređuje. Činjenicu da na njegovoj živopisnoj internet stranici, između stalog, stoji i link koji vodi na sajt nekadašnje specijalne jedinice DB Srbije "Crvene beretke", svedok pravda tvrdnjom da je to nešto "što ljude interesuje".

Tako je iskaz Dejana Lučića okončan, a pred kraj današnjeg zasedanja Simatovićeva odbrana je izvela zaštićenog svedoka sa pseudonimom DFS-014.

Dijeljenje sadržaja