U Hagu počela dvodnevna međunarodna konferencija o "globalnom nasleđu" Tribunala i njegovom doprinosu razvoju međunarodnog krivičnog pravosuđa i zaštiti ljudskih prava

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je u Hagu organizovao dvodnevnu konferenciju o globalnom nasleđu Tribunala i uticaju njegove sudske prakse na običajno pravo, budućnost globalne pravde i ostvarivanje ljudskih prava.

Zaključak učesnika prvog dana konferencije je da je uticaj suda "sveopšti i suštinski" u brojnim oblastima. Ono u čemu se slažu svi govornici - od međunarodnih sudija, preko profesora prava, predstavnika država i civilnog društva – jeste da "nije bilo ovog suda, pravda ne bi bila zadovoljena". Lekcije naučene od Tribunala, naveli su prisutni, šalju poruku da će se vrata za optuženima za ratne zločine, "kad-tad zatvoriti rešetkama". Tome je, smatraju, doprinela i odlučna podrška Evropske unije i Sjedinjenih američkih država koje su "međunarodni sud stavile iznad političkih i ekonomskih interesa u regionu". Još jedan od zaključaka je da je Tribunal prepoznao "određene osobe, pojedince, kao krivce za počinjene zločine", tako da se sudilo i sudi"njima a ne narodima ili susedima".

Po oceni učesnika konferencije, najveća zaostavština Tribunala je "kriminalizacija zverstava" u smislu da se "svim žrtvama pristupa na isti način, bez obzira da li su zločini počinjeni u međunarodnom ili unutrašnjem sukobu". Učesnici konferencije vide doprinos Tribunala razvoju međunarodne pravde i u tome što je "unapredio shvatanje seksualnih zločina", prepoznao je teror kao deo namere za počinjenje zločina i proširio definiciju mučenja propisujući da taj zločin ne mora da vrši pojedinac u službi države. Tribunal je, takođe, proširio komandnu odgovornost sa viših vojnih starešina na političko i civilno vođstvo i propisao da "etničko čišćenje potpada pod širi pojam zločina protiv čovečnosti".

Na konferenciji su se, takođe, čula interesantna poređenja. Po jednom od njih, posao sudija i suda, jednak je poslu "babice koja pomaže da beba dođe na svet". Istu ulogu, kao i obavezu da "uvek traži sredinu", ima i sudija u procesu primene prava.

Nasleđe Tribunala, po mišljenju učesnika rasprava, znači "priznati i greške i propuste". Jedan od propusta na koji je danas ukazano je to što Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju "nije bio uspešan u ostvarivanju poverenja i obnavljanju veza u regionu". Zaključak je da se u Hagu "dugo čekalo da se pruži ruka regionu" što je uticalo na "sporo menjanje percepcije" o radu i značaju suda.

Učesnici konferencije govorili su i o reparaciji žrtava zločina u bivšoj Jugoslaviji i pozivali se na napore odlazećeg predsednika Tribunala Patrika Robinsona da se uspostavi fond za pomoć žrtvama. Po njegovoj oceni, "svaka žrtva vredi jednako" bez obzira na to koji je sud odgovoran za gonjenje počinilaca.

Sutrašnja rasprava biće posvećena preplitanju anglosaksonskog i kontinentalnog prava i doprinos prakse Haškog tribunala razjašnjenju suštinskih elemenata genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina.

Dijeljenje sadržaja