Home



PARIZ NIJE POSREDNIK IZMEĐU HAGA I BEOGRADA




Uoči večerašnjih razgovora glavnog tužioca Haškog tribunala sa francuskim zvaničnicima, u tužilaštvu ističu da nema osnova za tvrdnje da je Francuska preuzela ulogu posrednika između Međunarodnog suda i SR Jugoslavije. Sudsko veće odbilo zahtev Biljane Plavšić za zasebno suđenje, odnosno odvajanje njenog slučaja od predmeta Momčila Krajišnika

Hapšenja optuženih za ratne zločine koji se nalaze u zoni odgovornosti francuskih pripadnika SFOR i "sadašnji status saradnje Beograda sa Haškim tribunalom" su glavne teme razgovora koje će, večeras u Parizu, glavni tužilac Karla/Carla del Ponte voditi sa francuskim ministrima inostranih poslova, odbrane i pravde.

Najavljujući teme za razgovore sa francuskim zvaničnicima, diplomatski savetnik glavnog tužioca Žan Žak Žoris/Jean Jacques Joris je da današnjoj konferenciji za novinare tvrdio kako je "puka koincidencija" da Karla del Ponte putuje u Pariz samo dva dana nakon što je premijer Srbije Zoran Đinđić, u susretima sa predsednikom Širakom/Chirac i predsednikom vlade Žospenom/Jospin, osigurao punu podršku Francuske naporima u tranziciji zemlje. Nije, inače, nikakva tajna da bi Karla del Ponte želela da se takva podrška uslovljava punom saradnjom Srbije (i svih ostalih država bivše Jugoslavije) sa Haškim tribunalom, a u prvom redu predajom optuženih za ratne zločine.

Na novinarsko pitanje da li je Francuska preuzela ulogu posrednika između Tribunala i novih vlasti u Beogradu, kako bi smanjila pritisak haških tužilaca i sudija koji zahtevaju da im se Slobodan Milošević i ostali optuženi za ratne zločine isporuče "bez nepotrebnog odlaganja", Žoris je odgovorio da takve tvrdnje ili nagađanja "nemaju nikakvog osnova." Od Francuske, kao i od svih ostalih članica međunarodne zajednice, istakao je Žoris, se očekuje da u punoj meri podrže insistiranje Tribunala da sve države u njegovoj nadležnosti moraju u celosti da ispune svoje međunarodno-pravne obaveze, definisane Statutom koji je usvojio Savet bezbednosti UN. Statut u tom pogledu "ne ostavlja nikakvu mogućnost kompromisa, te nema potrebe ni za posredovanjima" - naglašava savetnik glavnog tužioca.

U nastojanju da osigura hapšenje svih begunaca od međunarodne pravde koji se i dalje nalaze u Bosni i Hercegovini, Karla del Ponte će od svojih francuskih sagovornika tražiti podršku za formiranje posebnih "tragačkih timova" koji bi nastojali da lociraju gde se kriju optuženi za ratne zločine. Predstavnici NATO i vodećih zemalja u sastavu SFOR, ukazuje Žoris, u svim razgovorima ubeđuju glavnog tužioca da postoji politička volja za hapšenje Karadžića i ostalih begunaca koji su i dalje na teritoriji BiH. Ubeđuju je, takođe, kako im je teško da ih lociraju, budući da su begunci od pravde "veoma pokretljivi i stalno menjaju skloništa." Glavni tužilac, objašnjava njen savetnik, iz tih razloga predlaže formiranje posebnih "tragačkih timova", sastavljenih od profesionalaca sa policijskim iskustvom, koji bi tragali za beguncima i - nakon što ih lociraju - pozvali pripadnike SFOR da oni izvrše hapšenje.

U Tribunalu je danas saopšteno da je Pretresno veće kojim predsedava britanski sudija Ričard Mej/Richard May odbilo zahtev odbrane Biljane Plavšić za zasebnim suđenjem, odnosno odvajanjem njenog slučaja od predmeta Momčila Krajišnika. Nalazeći da odbrana Biljane Plavšić nije iznela nikakve relevantne argumente u prilog odvajanja slučajeva, Veće je potvrdilo svoj zaključak od 23. februara ove godine da je "u interesu pravde" da se bivšim liderima bosanskih Srba, optuženim jedinstvenom optužnicom za genocid u BiH, sudi zajednički.


Dijeljenje sadržaja
FB TW LI EMAIL




TV Tribunal 53

EKSKLUZIVAN INTERVJU: Karla del Ponte o Slobodanu Miloševiću i saradnji tužilaštva sa Beogradom
SUĐENJE MILORADU KRNOJELCU: Počeo dokazni postupak odbrane
SUĐENJE ZA ZLOČINE U LOGORU KERATERM: Svedočenje logoraša koji su preživeli "sudnji dan"