Glavni tužilac Karla del Ponte zadovoljna međunarodnom podrškom i najnovijim izjavama predsednika Koštunice i drugih zvaničnika u Beogradu, te očekuje predaju Slobodana Miloševića "odmah nakon usvajanja zakona" o saradnji SRJ sa Tribunalom


Glavni tužilac Haškog tribunala Karla/Carla del Ponte izrazila je danas zadovoljstvo porukama koje joj stižu iz Beograda i, "posebno" - kako je naglasila njena predstavnica za štampu, Florans Artman/Florence Hartmann - "izjavom predsednika Koštunice, koji je prvi put jasno rekao da će se lično založiti za usvajanje zakona o saradnji sa Tribunalom."

Taj zakon u Haškom tribunalu i njegovom tužilaštvu smatraju "izlišnim", jer je, kako uporno ističu, saradnja sa Tribunalom međunarodno pravna obaveza svih država, koja je "starija" od njihovog unutrašnjeg zakonodavstva. Uprkos tome, u Hagu podržavaju usvajanje takvog zakona, u meri u kojoj će on "olakšati ispunjavanje obaveza koje Beograd ima prema Tribunalu." Glavno pitanje, istakla je na današnjoj konferenciji za novinare Florans Artman, nije samo usvajanje zakona, već njegova implementacija, odnosno preuzimanje konkretnih mera da se ispune zahtevi Tribunala.

Predstavnica za štampu tužilaštva navela je tri takve mere. Prvo, hapšenje i transfer u Hag svih optuženih koji su locirani na teritoriji SRJ, a na prvom mestu bivšeg predsednika Slobodana Miloševića. Jer, istakla je Artman, "Milošević nije begunac: on je u zatvoru, pod istragom, a srpsko pravosuđe - za razliku od Međunarodnog krivičnog suda u Hagu - još nije podiglo optužnica protiv njega. Tužilaštvo je spremno za suđenje i očekuje njegovo izručenje odmah po usvajanju zakona" - naglasila je predstavnica za štampu Karle del Ponte.

Ostale konkretne mere koje tužilaštvo očekuje od Beograda su: pristup arhivama i dokumentima od značaja za haške istrage, kao i olakšavanje kontakta haškim istražiteljima sa žrtvama i svedocima zločina koji se nalaze na teritoriji Srbije.

Florans Artman je potvrdila da je tužilaštvo iz Beograda dobilo dokumenta o zločinima nad kosovskim Srbima, kao i zahteve da se optuže izvesni lideri OVK. Ukazujući da je tužilaštvo pokrenulo te istrage "još u vreme Miloševića", Artman je dokumentaciju koja je do sada dostavljena ocenila kao "marginalnu", izražavajući nadu da će Beograd poslati Hagu i neke "relevantne, značajne dokumente i dokaze."

Istražitelji tužilaštva koji su imali uvida u "beogradske papire" kažu da se radi o "slikovnicama" i "nevažnim dokumentima", koji ne mogu da posluže ni za "ozbiljniji novinski članak, a kamo li za optužnicu i suđenje pred Međunarodnim sudom." Ističu, takođe, da su uvereni da u policijskim i vojnim arhivama u Beogradu ima "dosta ozbiljnog dokaznog materijala koji može izdržati probu pred sudom", te izražavaju čuđenje što se takav materijal još uskraćuje haškom tužilaštvu.

Dijeljenje sadržaja