U tužilaštvu Haškog Tribunala kažu da se "slažu" sa najnovijim izjavama srpskih zvaničnika da će Milošević - sa zakonom ili bez njega - morati u Hag. Podsećaju, međutim, da to ne važi samo za Miloševića, već i za sve druge optužene za ratne zločine

U tužilaštvu Haškog tribunala su "ohrabreni" najnovijim izjavama srpskih zvaničnika u kojima se ukazuje da - sa zakonom o saradnji ili bez njega - bivši predsednik Milošević mora da bude izručen Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju, jer bi se u suprotnom Srbija ponovo našla u međunarodnoj izolaciji.

Takve su izjave, izjavio je danas agenciji SENSE zamenik glavnog tužioca Grejem Bluit/Graham Blewitt, "u skladu sa stavom tužilaštva da obaveza saradnje postoji nezavisno od postojanja ili nepostojanja zakona kojim se to reguliše." Ta obaveza, podseća Bluit, proizlazi iz obavezujućih odredbi Glave VII Povelje UN, čija je članica i SR Jugoslavija. Naglašavajući da se haško tužilaštvo "slaže se sa takvim izjavama premijera Đinđića i drugih srpskih zvaničnika", te da od njih "traži puno poštovanje obaveza prema Tribunalu", Bluit je nabrojao šta bi to, po njemu, trebalo da uključuje.

Na prvom mestu, naveo je zamenik glavnog tužioca, to uključuje predaju Slobodana Miloševića i ostale četvorice srpskih i jugoslovenskih zvaničnika - Milana Milutinovića, Nikole Šainovića, Dragoljuba Ojdanića i Vlajka Stojiljovića - optuženih istom optužnicom za zločine protiv čovečnosti na Kosovu. Isto, nastavio je Bluit, važi i za trojicu oficira bivše JNA - Šljivančanina, Mrkšića i Radića - koji su još 1995. optuženi za masakr u Vukovaru, kao i za osobe za zapečaćene optužnice za opsadu i granatiranje Dubrovnika, čija su imena poznata vlastima u Beogradu. Zamenik tužioca, dalje, očekuje da jugoslovenske vlasti uhapse i predaju Tribunalu bosanske Srbe čiji su zapečaćeni nalozi za hapšenje u januaru ove godine uručeni saveznom ministru pravde Grubaču, kao i "sve ostale optužene za koje se zna da su na teritoriji SRJ."

Pored hapšenja i predaje optuženih, puno poštovanje obaveza, po Bluitu, uključuje i mogućnost nesmetanog kontakta haških istražitelja sa žrtvama i svedocima zločina, kao i pristup arhivama i dokumentima koji su od značaja za istrage koje se vode u Hagu. Trenutno je, naime, u toku još 36 istraga protiv približno 150 osumnjičenih iz svih nacionalnih grupa i delova bivše Jugoslavije.

Dijeljenje sadržaja