Skidanje sa dnevnog reda "slučaja Radić", u Stejt Departmentu je primljeno kao ohrabrujući nagoveštaj da će se hvatanjem glavnih optuženih za zločine u Srebrenici i Vukovaru uskoro potpuno rešiti problem Haškog tribunala kao glavne prepreke potpunoj normalizaciji odnosa izmedju Vašingtona i Beograda

Američka administracija ocenila je kao «korak u pravom smeru» odluku o predaji Haškom sudu Miroslava Radića, kapetana bivše JNA, optuženog za ratne zločine u Vukovaru 1991. godine. U Stejt/State Departmentu je tim povodom izraženo očekivanje da će Radićevim stopama krenuti i desetak ostalih optuženika sa liste Medjunarodnog tribunala, za koje se pretpostavlja da se nalaze na teritoriji Srbije.

Posle prošlogodišnje predaje generala Mrkšića i jučerašnje kapetana Radića, od članova tzv. «vukovarske trojke» - optuženih da su oktobra 1991. streljali više od 200 hrvatskih zarobljenika, izvedenih iz bolnice u Vukovaru - van domašaja Medjunarodnog tribunala nalazi se još jedino pukovnik Veselin Šljivančanin. U više navrata dosad vlastima u Beogradu preneto je upozorenje Bušove administracije i Kongresa da je normalizovanje odnosa sa Srbijom (kao i podrška državnoj zajednici SCG u medjunarodnim finansijskim institucijama) direktno uslovljeno, pre svega, privodjenjem pravdi trojke glavnih optuženih za ratne zločine u Srebrenici 1995. i Vukovaru 1991.

Konkretno, reč je u ovom slučaju o nekadašnjem glavnom komandantu oružanih snaga bosanskih Srba Ratku Mladiću kao i trojici oficira nekadašnje JNA - Šljivančaninu, Mrkšiću i Radiću. Od te četiri prepreke potpunoj obnovi odnosa izmedju Vašingtona i Beograda, ostale su sad još samo dve: Mrkšić se predao haškim istražiteljima maja 2002, Radić je to učinio juče, a od vlasti Srbije traži se još da izdejstvuju predaju, uhapse ili «pruže doprinos u lokalizovanju» i generala Mladića i pukovnika Šljivančanina.

Pre par meseci, prilikom boravka u Beogradu američkog ambasadora za pitanja ratnih zločina Pjera/Piere Prospera - kao i prilikom nedavne posete državnog sekretara Kolina Pauela/Colin Powell – najvišim predstavnicima Srbije i SCG jasno je rečeno da će «problem Hag» praktično prestati da figurira u odnosima izmedju dveju zemalja čim se kompletna četvorka Mladić, Šljivančanin, Mrkšić i Radić bude nalazila u nadležnosti Medjunarodnog krivičnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. «Lakša polovina» tog posla je obavljena, a onaj drugi deo (sa Mladićem i Šljivančaninom) ima svoj okvirni rok do 15. juna, kad je Pauel dužan da obavesti Kongres da li je Beograd ispunio tražene uslove u saradnji sa Haškim tribunalom. Ta Pauelova sertifikacija učinila bi da se ukine sadašnja suspenzija američke bilateralne pomoći Srbiji i podrške SCG u MMF, Svetskoj banci i ostalim medjunarodnim institucijama te vrste - ili da se produži za sledećih šest meseci.

«Uspeh u obračunu sa organizovanim kriminalom i reforma vojske poboljšaće saradnju sa Haškim tribunalom, što je važan elemenat medjunarodnih obaveza Srbije i Crne Gore. Ispunjavanjem tih obaveza, Srbija i Crna Gora može da očekuje pristup Partnerstvu za mir i približiće se članstvu u Evropskoj uniji», rekao je Kolin Pauel na konferenciji za štampu u Beogradu 2. aprila, izvlačeći i tom prilikom u prvi plan potrebu da se ispuni jasno postavljena obaveza Srbije prema Hagu. U svetlu tog zahteva, skidanje sa dnevnog reda «slučaja Radić» primljeno je u Vašingtonu kao značajan pomak u procesu normalizovanja odnosa izmedju SAD i SCG - a i kao ohrabrujući nagoveštaj da se, uskoro, može očekivati i uklanjanje dveju preostalih glavnih prepreka na tom putu.

Slobodan Pavlović

Dijeljenje sadržaja