Nadglasavanjem petorice žalbenih sudija potvrđena odluka veća sudije Antonetija o finansiranju tima odbrane Vojislava Šešelja, uprkos odbijanju optuženog da dostavi podatke o svom imovinskom stanju. Novac za tim pravnih savetnika je, inače, jedan od zahteva kojim Šešelj uslovljava izvođenje dokaza odbrane. Sudija Pokar, u izdvojenom mišljenju, odluku većine Žalbenog veća ocenjuje kao "opasni presedan"

Sa tri glasa "za" i dva "protiv", Žalbeno veće je odbacilo prigovor Sekretarijata na odluku Pretresnog veća sudije Antonetija/Antonetti od 29. oktobra prošle godine kojom je naloženo finansiranje petočlanog tima odbrane Vojislava Šešelja u visini"50 odsto sredstava koja se uobičajeno dodeljuju optuženima slabog imovinskog stanja". Tako će prvi put od osnivanja Tribunala novčana sredstva biti isplaćena odbrani optuženog koji je odbio da dostavi podatke o svom imovinskom stanju.

U žalbi na odluku o finansiranju odbrane sekretar Tribunala je naveo da Pretresno veće nema pravo da donosi odluke o finansiranju optuženih, ali je tesna većina Žalbenog veća odbacila taj argument navodeći da su sudije obavezne da obezbede "pravično i ekspeditivno" suđenje i da samim tim imaju diskreciono pravo i da odlučuju i o finansiranju odbrane. Pravna pomoć optuženima koji se sami brane, navodi se u odluci po žalbi, "nije administrativno pitanje, jer može uticati i na suštinsko pravo na pravično suđenje".

Većina koju čine sudije Vaz, Meron i Morrison naglašava da odluka o isplati sredstava Šešeljevoj odbrani nije konačna već "privremena mera" koja će se primenjivati dok se ne utvrdi stvarno imovinsko stanje optuženog. Ako se ustanovi da je njegovo imovinsko stanje takvo da je u stanju da sam finansira svoju odbranu Sekretarijat će, navodi većina, moći da od Šešelja traži povrat isplaćenih sredstava.

Mada smatra da Pretresno veće ima pravo da odlučuje o finansiranju odbrane, sudija Mehmet Ginej/Guney u izdvojenom i delimično protivnom mišljenju navodi da, po dosadašnjoj sudskoj praksi, veće nije smelo da određuje tačan iznos koji bi trebalo da bude plaćen. S druge strane, bivši predsednik Tribunala Fausto Pokara/Pocar se suštinski ne slaže sa odlukom većine.

Pravila Tribunala su, navodi sudija Pokar, jasna u pogledu toga da je isključivo Sekretarijatnadležan u pitanjima finansiranja odbrane, kao i da Pretresno veće može samo da reaguje na sekretarove odluke a ne i da donosi svoje. Da stvari budu "još gore", navodi Pokar, sudije su se umešale u pitanje finansiranja odbrane iako se Šešelj nije ni žalio na odluku Sekretarijata. Zbog toga se on "žestoko protivi" odluci većine kojom je odobreno finansiranje odbrane lidera srpskih radikala uprkos njegovom upornom odbijanju da dostavi informacije o imovinskom stanju.

Sudija Pokar smatra da se radi o "opasnom presedanu" kojim se teret dokazivanja imovinskog stanja sa optuženog prebacuje na Sekretarijat. Dodaje da je "naivno verovati" da će optuženi, koji je do sada odbijao saradnju sa Sekretarijatom, pristati da vrati isplaćena sredstva ukoliko se u međuvremenu utvrdi da je ipak sposoban da sam finansira odbranu.

Početkom ovog meseca, na raspravi na kojoj je odbačen njegov zahtev za oslobađajućom presudom, kao jedan od uslova za izvođenje dokaza odbrane Šešelj je tražio da mu se isplati 1,3 miliona eura na ime dosadašnjih troškova tima odbrane. Mada mu je Žalbeno veće sada "izašlo u susret", malo je verovatno da će se Šešelj time zadovoljiti, budući da odluka Pretresnog veća o isplati "50 odsto sredstava koja se uobičajeno dodeljuju optuženima slabog imovinskog stanja" važi od dana donošenja, dakle od 29. oktobra prošle godine. A to znači da je Šešeljev tim odbrane do sada "zaradio" manje od 100.000 eura, što nije ni 10 odsto sume kojom optuženi uslovljava izvođenje dokaza odbrane.

Ovo, inače, nije prvi put da Žalbeno veće "izlazi u susret" zahtevima kojima Šešelj uslovljava svoje učešće na suđenju po optužnici za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini. U decembru 2006. godine Šešelj je, podsetimo, štrajkom glađu iznudio poništavanje odluke Pretresnog veća o imenovanju branioca u pripravnosti, kao i ispunjavanje svih ostalih zahteva kojima je uslovljavao prestanak gladovanja i povratak u sudnicu.

Dijeljenje sadržaja