Odlukom predsednika Tribunala, Blagoje Simić je pušten na prevremenu slobodu pošto je odslužio dve trećine kazne od 15 godina zatvora, koja mu je izrečena zbog zločina nad Hrvatima i Muslimanima u Bosanskom Šamcu 1992. i 1993. godine

Predsednik Tribunala Patrik Robinson odobrio je prevremeno oslobađanje Blagoja Simića, bivšeg predsednika opštine i Kriznog štaba Bosanskog Šamca, nakon što je odslužio dve trećine petnaestogodišnje kazne zatvora.

Simić je prvostepenom presudom iz oktobra 2003. godine osuđen na 17 godina zatvora, ali je Žalbeno veće prekvalifikovalo vid krivične odgovornosti i smanjilo mu kaznu za dve godine. Umesto za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu proglašen je krivim za pomaganje i podržavanje zločina progona, što uključuje nezakonito hapšenje i zatvaranje lokalnih Muslimana i Hrvata, njihovo držanje u neljudskim uslovima, korišćenje za prinudni rad i prisilno preseljenje nesrba iz opština Bosanski Šamac i Odžak od aprila 1992. do kraja 1993. godine.

U obrazloženju odluke o oslobađanju, predsednik Tribunala podseća na zaključak Žalbenog veća da je Simić "bio svestan diskriminatornog konteksta u kojem su se dešavala nezakonita hapšenja i toga da je njegova podrška značajno doprinela počinjenju zločina". Težina tih zločina, po oceni predsednika, ide u prilog odbijanju zahteva za prevremeno puštanje na slobodu.

U obrazloženju se, dalje, citira i izveštaj uprave britanskog zatvora u kojem se navodi da je Simić, kada je upitan o sopstvenom viđenju zločina za koje je osuđen, rekao da je "prilično OK sa onim za šta je osuđen". Istovremeno, negirao je da se to dogodilo i dodao da lično nikada nikog nije povredio. Rekao je da je samo "vodio i štitio svoju zemlju".

Predsednik Robinson izražava zabrinutost zbog takvih izjava, ukazujući da Simić "izgleda da pokušava da umanji sopstvenu odgovornost". Dodaje, međutim, da je Simić tokom služenja kazne u britanskom zatvoru "iskazao kajanje za patnje koje je uzrokovao", te da se angažovao u humanitarnom radu u obližnjoj bolnici, čime je pokazao "jasne znake rehabilitacije".

Prema izveštaju uprave zatvora u kojem je služio poslednji deo kazne, Simić je bio zaposlen u menzi i stolarskoj radionici, a pohađao je i kurseve engleskog jezika i umetnosti. Simić je u svojoj molbi za prevremeno oslobađanje naveo da planira da se vrati porodici i da se nada da će moći da nastavi rad u oblasti medicinskih istraživanja.

Odluka o puštanju na slobodu pravosnažna je od 16. marta, ali je postala javna tek nakon što je osuđeni oslobođen iz britanskog zatvora.

Dijeljenje sadržaja