Tužilac dopunio zahtev za uvođenje Mladićevih dnevnika u dokaze predmeta Jovice Stanišića i Franka Simatovića. Pored ranije predloženih dvadesetak odlomaka iz beležnice bivšeg komandanta vojske bosanskih Srba, optužba traži da se lista dokaza dopuni sa još 15 delova dnevnika

Tužilac je podneo zahtev da se u predmetu Jovice Stanišića i Franka Simatovića u dokaze uvrsti još 15 odlomaka iz dnevnika koji su početkom prošle godine zaplenjeni u porodičnoj kući nekadašnjeg komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratka Mladića. U proteklih nekoliko meseci optužba je, podsetimo, u dva različita podneska tražila uvođenje 21 odlomka iz Mladićevih beležnica i osam audio zapisa zaplenjenih zajedno sa dnevnicima.

Navodeći argumente u prilog relevantnosti odlomaka, tužilac ukazuje da neki od predloženih dokaza potvrđuju postojanje udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem proterivanja nesrba iz delova Hrvatske i BiH, za šta se Stanišić i Simatović terete. Tako, na primer, na sastanku političkog i vojnog rukovodstva bosanskih Srba 6. maja 1992. godine Radovan Karadžić kaže da su Srbi "na pragu stvaranja svoje države bez mnogo unutrašnjih neprijatelja", odnosno nesrba.

Drugi deo dokaza odnosi se na ulogu srpske Državne bezbednosti (DB), na čijem su čelu bili optuženi, u podeli oružja vojnim i policijskim jedinicama van Srbije. Mladić u dnevniku na više mesta navodi da u dopremanju oružja krajinskim i bosanskim Srbima učestvuju ljudi iz srpske tajne službe. U odlomku od 16. decembra 1991. godine Mladić je zabeležio da mu je izvesni "Rade Šiptar" rekao da pripadnici srpske DB Dule Orlović, "Fića" i "Frenki" nameravaju da daju 3.000 pušaka Muslimanima u Bihaću, računajući da će se oni kasnije pridružiti srpskim snagama.

Nekoliko odlomaka navedenih u tužiočevom podnesku odnose se na zločine nad Hrvatima u Krajini za koje se terete Stanišić i Simatović. Iz Mladićevih beležaka se vidi da su jedinice JNA, kojima je on tada komandovao, učestvovale u napadu na Škabrnju 18. novembra 1991. godine kada je, po optužnici, ubijeno najmanje 38 civila. Mladića je tada jedan od potčinjenih izvestio da je u napadu JNA na Škabrnju "ubijeno 46 pripadnika Zbora narodne garde i civila".

Iz beležaka sa sastanka sa hrvatskom stranom u februaru 1992. se vidi da je od Mladića traženo da humanitarne organizacije posete Škabrnju, Brušku i Nadin jer se sumnja da se na tim lokacijama nalaze leševi pobijenih civila. Isto tako, Mladić je krajem decembra 1991. godine zabeležio da izvesni "Kero" traži dozvolu da "njima", odnosno hrvatskoj strani, preda leševe 11 Hrvata iz zaseoka Marinovići kod Bruške i da "evakuiše" oko 2.000 Hrvata iz tog i okolnih sela. Po tužiocu, "evakuacija" zapravo znači "deportaciju i prisilno premeštanje civila". Zločini u pomenutim krajinskim mestima se navode u optužnici protiv bivših šefova srpske DB.

Nekoliko predloženih odlomaka, smatra tužilac, potvrđuju autentičnost snimaka Mladićevih telefonskih razgovora čije je uvrštavanje u dokaze ranije predložio.

Suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću "Frenkiju" se nastavlja u utorak iduće sedmice iskazom novog svedoka optužbe.

Dijeljenje sadržaja