Prihvaćen zahtev tužioca da se delovi ranijih svedočenja pokojnog predsednika RSK Milana Babića uvedu u dokaze u predmetu nekadašnjih čelnika srpske DB Jovice Stanišića i Franka Simatovića

Pretresno veće sudije Orija/Orie odobrilo je zahtev tužioca da se u dokazne spise predmeta Jovice Stanišića i Franka Simatovića uvrsti 98 odlomaka transkripata iskaza pokojnog Milana Babića sa suđenja Slobodanu Miloševiću, Momčilu Krajišniku i Milanu Martiću, kao i video zapisi tih svedočenja. Odluka je donesena po pravilu 98 quater koja omogućava uvođenje u dokazni materijal ranijih iskaza osoba koje su u međuvremenu preminule ili su iz drugih razloga nedostupne.

U tužiočevom zahtevu podnesenom još u maju 2007. godine se navodi da je Babićev iskazrelevantan jer se odnosi na aktivnosti povezane sa udruženim zločinačkim poduhvatom čiji je cilj bilo etničko čišćenje nesrba iz velikih delova Hrvatske i BiH. Pored Stanišića i Simatovića, na popisu učesnika udruženog zločinačkog poduhvata se navodi i bivši predsednik krajinskih Srba Milan Babić, koji je, podsetimo, priznao krivicu za zločin progona nakon čega je osuđen na 13 godina zatvora. U martu 2006. godine je, međutim, izvršio samoubistvo u haškom pritvoru.

Branioci optuženih su se protivili usvajanju Babićevih iskaza navodeći da bi im time bilo ugroženo pravo na unakrsno ispitivanje, kao i da delovi iskaza govore o delima i ponašanju optuženih, što po pravilu 92 quater može biti jedan od faktora za neprihvatanje. Babićevi iskazi, po odbrani, u nekim delovima predstavljaju "jedini ili ključni dokaz" protiv optuženih i zbog toga ne trebaju biti usvojeni bez unakrsnog ispitivanja. Po mišljenju branilaca, unakrsno ispitivanje Babića od strane Miloševića "nije bilo zadovoljavajućeg kvaliteta".

Prihvatajući tužiočeve argumente, Pretresno veće navodi da je iskaz bivšeg predsednika RSK relevantan jer sadrži detaljne informacije o finansijskoj pomoći i slanju naoružanja iz Beograda krajinskim Srbima, kao i o ulozi koju su na terenu imale formacije koje su, po optužnici, bile pod patronatom optuženih, kao što su Teritorijalna odbrana i Milicija Krajine. Babić je, primećuju sudije, govorio i o postojanju "paralelnih struktura" u Krajini čiji deo su bili i optuženi.

Veće navodi i da je Babić na sva tri suđenja svedočio pod zakletvom i da su se u unakrsnim ispitivanjima sve odbrane bavile pitanjima udruženog zločinačkog poduhvata za koji se terete Stanišić i Simatović. Ipak, sudije će prilikom procene dokaza uzeti u obzir kvalitet prethodnih unakrsnih ispitivanja. Činjenica da se delovi Babićevog iskaza odnose na dela i ponašanje optuženih, smatraju sudije, nije automatska prepreka za uvođenje u dokaze. Neki od navoda odnose se na ulogu optuženih u formiranju dobrovoljačkih jedinica u Krajini, a Stanišić je u Babićevom iskazu označen kao "čovek broj dva" u Miloševićevoj strukturi vlasti.

Ovo je, inače, treći iskaz koji je po pravilu 92 quater do sada uvršten u dokaze na suđenju bivšim šefovima srpske Državne bezbednosti. Prethodno su prihvaćeni transkripti ranijih svedočenja nekadašnjeg šefa policije Bosanskog Šamca Stevana Todorovića i bivšeg čelnika bratunačkog SDS Miroslava Deronjića.

Dijeljenje sadržaja