Kako će se dalje odvijati postupak pred Haškim tribunalom, nakon što je optuženi odbio da se izjasni i da imenuje svoje branioce

Prkosno i arogantno ponašanje Slobodana Miloševića na prvom pojavljivanju pred Haškim tribunalom, moglo bi se uporediti sa njegovim čuvenim nastupom na XIV Kongresu SKJ, početkom 1990. u Beogradu. Nema, međutim, izgleda da Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, zbog toga, doživi sudbinu Saveza komunista Jugoslavije. I to ne samo zato što ni sudije ni tužioci nisu u utorak 3. jula 2001. napustili sudnicu u znak protesta zbog verbalnih ispada optuženog, već je iz nje – pod pratnjom stražara UN - izveden sam Slobodan Milošević.

Činjenica da Slobodan Milošević "ne priznaje" Haški tribunal nema nikakvog značaja po postupak koji je formalno započet juče, nakon što su sudije njegov nastup protumačile kao izjašnjavanje da optuženi "nije kriv." Od optuženih se ne očekuje i ne traži da "priznaju" Tribunal, već da se pred njim, što je moguće bolje, brane od optužbi za krivična dela kojima ih tereti tužilac. Na to je juče Miloševića bezuspešno pokušao da upozori britanski sudija Ričard Mej/Richard May. Naime, nakon što mu je optuženi, na pitanje želi li da mu se pred sudom pročita optužnica, prkosno uzvratio "to je vaš problem", sudija Mej je Miloševiću objasnio kako je, ipak, on taj koji ima izvesne, ne male, probleme. Naveo je tri: prvo, jer je fizički u rukama, odnosno pritvoru, Tribunala; drugo, jer je pravno u nadležnosti Tribunala; te, treće, što će mu Tribunal, hteo on to ili ne, suditi za zločine za koje je optužen. Odbijanje optuženog da se suoči s tim problemima ne može mu doneti ništa dobro.

Koliko od danas, kako je u izjavi za SENSE najavio zamenik glavnog tužioca Grejem Bluit/Graham Blewitt, tužilaštvo će započeti takozvani proces obelodanjivanja dokaznog materijala na osnovu kojeg je sudija Dejvid Hant/David Hunt u maju 1999. potvrdio optužnicu protiv Slobodana Miloševića i četvorice njegovih saradnika: Milana Milutinovića, Nikole Šainovića, Dragoljuba Ojdanića i Vlajka Stojiljkovića. Vredi podsetiti da je, tom prilikom, sudija Hant zaključio i napisao da su ti dokazi takvi da bi - ukoliko ih optuženi pred sudom ne obore - bili dovoljni za njihovu osudu. Pošto Milošević, barem trenutno, nema branioca, tužilaštvo će dokazni materijal uručiti direktno njemu. Nakon što dobije dokaze tužilaštva, Milošević će imati 60 dana da podnese pismene preliminarne prigovore na formu optužnice ili na nadležnost, pa i legalnost i legitimnost, Tribunala.

Činjenica da je odlučio da se sam brani - što je mogućnost predviđena pravilima Tribunala - nema nikakvog uticaja ni na rokove ni na formu koju moraju da zadovolje preliminarni podnesci. A tu će od male pomoći biti sadašnja Miloševićeva rešenost da se optužbama koje mu se stavljaju na teret, umesto "pravnom odbranom", suprostavi "političkim napadom." To mu može doneti neki "poen" među preostalim obožavaocima kod kuće, ali mu ne može pomoći u suočavanju sa tri velika problema na koja ga je, tokom prvog pojavljivanja pred Tribunalom, upozorio sudija Ričard Mej.

Mada podeljeni u ocenama motiva za takav nastup pred Tribunalom - po jednima Milošević je "izgubio kontakt sa realnošću i ne shvata gde se nalazi", dok je, po drugima, "shvatio da nema izgleda na pravnom, pa je zato bitku prebacio na politički teren" - međunarodni pravni eksperti su saglasni da bi, ukoliko istraje na tom stavu, praktično sam sebi potpisao presudu. I to uprkos činjenici da bi, u takvoj situaciji, sudije u punoj meri preuzele ulogu njegovih branioca. Što one i ovako čine, štiteći optužene ne samo od agresivnih tužilaca već - što je u proteklih pet godina bio čest slučaj - i od neprofesionalnih, nekompetentnih ili lenjih branilaca, a bilo je i takvih koji su i osuđeni zato što su radili protiv interesa svojih klijenata.

Pravila Tribunala ne omogućavaju da se Miloševiću, mimo njegove volje, nametne branilac "po službenoj dužnosti." Njegovi "nesuđeni branioci" Zdenko Tomanović i Dragan Krgović su danas, u holu Tribunala, gotovo likujući objašnjavali novinarima da će haške sudije, ukoliko budu htele da Miloševiću nametnu branioca, "morati da menjaju Pravila postupka." U Tribunalu se, za sada, ograničavaju na to da Miloševiću i njegovim "nesuđenim braniocima" ukazuju kako nije "u interesu optuženog da se pred sudom brani bez adekvatne, stručne pravne pomoći." Beogradski advokati Tomanović i Krgović odbijaju da se izjasne kakve su stručne savete – u pogledu najbolje zaštite njegovih interesa - dali svom nesuđenom klijentu, ali ističu da su uvereni da Milošević "nikada neće pristati na branioce, pošto ne priznaje Tribunal."

I mnogi drugi optuženi su, pre dolaska ili tokom transfera u Hag, izjavljivali da "ne priznaju Tribunal"... ali su se ubrzo po smeštaju u Pritvorsku jedinicu UN pomirili sa realnošću i prihvatili tribunalova pravila igre u nastojanju da se što bolje mogu odbrane od optužbi. Zanimljivo je da je Milošević već uveliko prihvatio realnost pritvora, te ga upravnik Pritvorske jedinice UN Timoti Mekfaden/Thimoty McFadden hvali kao "uzornog pritvorenika" i "pravog džentlmena", koji u punoj meri sarađuje sa pritvorskom upravom i stražarima i koji će se, veruje on, uspešno "integrisati u pritvorsku zajednicu."

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja