Tužilaštvo je dokazni postupak na suđenju Zdravku Tolimiru nastavilo svedočenjem o događajima u Žepi, drugoj enklavi pod nominalnom zaštitom UN koju su, nakon Srebrenice, u julu 1995. godine, zauzele snage Vojske Republike Srpske


Bezimeni svedok, koji je danas započeo iskaz uz mere zaštite lika ali bez dodeljenog pseudonima, je tokom rata bio predsednik Izvršnog odbora Žepe i član Ratnog predsedništva. U Ratnom predsedništvu su pored njega bili i predsednik opštine Žepa Mehmed Hajrić kao i "glavni vojni komandant" Avdo Palić. U Žepi je u julu 1995. godine, prema svedoku, bilo oko 1.200 vojno sposobnih muškaraca, od čega oko 600 boraca.

Svedok je potvrdio da enklava nikada "nije sasvim demilitarizovana" i da su njeni branioci zadržali lako pešadijsko naoružanje. Potvrdio je, takođe, da je u drugoj polovini 1994. godine helikopterima dopremano oružje u enklavu. To oružje je, rekao je, korišćeno za akcije koje su pripadnici Žepačke brigade, predvođeni Palićem, izvodili na srpske položaje van enklave, a "u okviru operacije deblokade Sarajeva, sa ciljem rasterećenja sarajevskog ratišta".

Političko rukovodstvo Žepe o tim napadima nije bilo zvanično obavešteno i nije se sa njima slagalo, što je bio jedan od razloga neslaganja između vojnog i političkog dela Ratnog predsedništva Žepe. General Palić je naređenja dobijao po vojnoj liniji komandovanja, rekao je svedok.

Dan nakon pada Srebrenice, 12. jula 1995. godine, Ratnom predsedništvu Žepe stigao je poziv VRS za pregovore o evakuaciji enklave. Mada je zahtev prosledilo političkom i vojnom vrhu u Sarajevu, Ratno predsedništvo je, ne sačekavši odgovor, odlučilo da prihvati poziv i za svoje predstavnike u pregovorima odredilo dvojicu svojih članova, svedoka i Muju Omanovića.

Na kontrolnom punktu Unprofora na Bokšanici dvočlana delegacija Žepe se 13. jula sastala sa generalom VRS Zdravkom Tolimirom i pukovnikom Rajkom Kušićem. Tolimir je sastanak, opisao je svedok, otvorio rečima "Srebrenica je pala, sada je red na Žepu". Objasnio je da se to može učiniti na dva načina, od kojih je prvi bio da "celokupno stanovništvo, sedne u autobuse i napusti enklavu", a drugi da VRS zauzme Žepu u vojnoj akciji.

Na svedokovo pitanje da li prihvatanje evakuacije znači da i "35-godišnjak sa porodicom, može sesti u autobus i napustiti enklavu", Tolimir je odgovorio "da, naravno".

Dok su svedok i Omanović na Bokšanici razgovarali sa Tolimirom, Ratnom predsedništvu u Žepi je stigao odgovor iz Sarajeva kojim se nalaže da se "ne prihvate pregovori sa agresorskom stranom", budući da se od nje može očekivati samo "ultimativni poziv na predaju."
Svedočenje bivšeg funkcionera iz Žepe biće nastavljeno nakon što sutra iskaz da novi svedok optužbe sa pseudonimom PW 076.

Dijeljenje sadržaja