Radovan Karadžić traži dokumente o naoružavanju Armije BiH kako bi pokazao da "ništa nije bilo onako kako je izgledalo". Predstavnici Nemačke, Francuske, Hrvatske i Irana ukazali da nemaju dokumente koje traži optuženi ili ne mogu da ih obelodane iz razloga nacionalne bezbednosti. Bosna i Hercegovina zbog "tehničkih poteškoća" nije poslala predstavnika na današnju raspravu


U Tribunalu je danas održana rasprava o zahtevu Radovana Karadžića da se izvesnim državama izdaju obavezujući nalozi za dostavljanje dokumenata koje optuženi smatra relevantnim za odbranu. Raspravi su, na poziv sudskog veća, prisustvovali diplomatski predstavnici Nemačke, Francuske, Hrvatske i Irana, ali ne i Bosne i Hercegovine koja je izostanak opravdala "tehničkim poteškoćama". Predsedavajući sudija Kvon/Kwon je izrazio žaljenje što je Bosna i Hercegovina "propustila priliku" da se uključi u raspravu koja je, kako je precizirao, sazvana "u koristi i u interesu država, a ne bilo koje od strana u postupku".

Predstavnici četiri prisutne države su ukazali da su Karadžićevi zahtevi neprecizni i preširoki da bi mogli da na osnovu njih organizuju pretragu arhiva. Takođe su naveli da nekih od traženih dokumenata nema u njihovim arhivama, da oni koje imaju nisu relevantni za Karadžićev predmet ili da ne mogu da budu obelodanjeni iz razloga nacionalne bezbednosti. Predstavnici sve četiri države su ukazali da su završili sa pretragama arhiva u vezi sa Karadžićevim zahtevima.

Karadžić je uglavnom tražio dokumente koji se odnose na naoružavanje Armije BiH u vreme kada je na snazi bio embargo na uvoz oružja u države bivše Jugoslavije. Optuženi, naime, tvrdi da će dokazati da su neke od država koje su bile prisutne u BiH u okviru mirovnih snaga UN "bile više deo ratujuće strane nego neutralna strana." U BiH su, po Karadžiću, bile četiri sukobljene strane: Srbi, Hrvati, Muslimani i međunarodna zajednica, odnosno neke zemlje članice UN koje su "radile za sebe i svoje interese". Osporavajući neutralnost međunarodne zajednice i njenih predstavnika, Karadžić tako priprema teren za osporavanje kredibiliteta zapadnih diplomata i generala koji će se pred sudom pojaviti u ulozi svedoka optužbe. Jer, kaže Karadžić, "kako verovati da će predstavnici zemalja koje su kršile embargo UN i naoružavale Muslimane u Srebrenici... biti objektivni svedoci" o tome šta se događalo tokom rata.

Karadžić je takođe nagovestio da će na suđenju dokazati kako je zauzimanje srebreničke enklave bilo "legitimna vojna operacija a ne zločinački poduhvat". Dokazaće, uveren je, da "ništa nije bilo onako kako je izgledalo", odnosno kako se navodi u optužnici koja da tereti za genocid i druge zločine u Bosni i Hercegovini.

Veće će naknadno odlučiti o Karadžićevom zahtevu prozvanim državama za izdavanje obavezujućih naloga za dostavljanje dokumenata.

Dijeljenje sadržaja