Čak i da je tačno da je Todorović, kako tvrdi, "kidnapovan" u Srbiji i nezakonito prebačen u Bosnu gde je formalno uhapšen, on ne bi imao pravo da bude oslobođen, te otuda nema ni potrebe da se otkrivaju operativni detalji o njegovom hapšenju - navodi se u odgovoru SFOR na zahtev Tribunala da se odbrani dostave određene informacije o okolnostima pod kojima je optuženi doveden u Hag

Tvrdeći da je 26. septembra 1998. "kidnapovan" na Zlatiboru i odatle "nezakonito prebačen" preko Drine, u Bosnu, gde je predat pripadnicima SFOR, optuženi Stevan Todorović traži od Tribunala da ga oslobodi i vrati u "zemlju u koju se sklonio", tj. u SR Jugoslaviju.

Pravna služba SFOR, međutim, smatra da Todorović ne bi imao pravo da traži oslobađanje iz pritvora Tribunala - čak i ako bi sudije prihvatile njegovu verziju događaja. To bi, u najkraćem, bila suština odgovora koji je SFOR uputio na zahtev Tribunala da se Todorovićevoj odbrani dostave određene informacije o okolnostima njegovog hapšenja.

Po mišljenju SFOR, ni u međunarodnom ni u unutrašnjem pravu nema ničeg što bi Tribunal obavezivalo da oslobodi optuženog na osnovu njegove verzije događaja. Pogotovo je neosnovan, navodi se u odgovoru SFOR, Todorovićev zahtev da se vrati u "zemlju u koju se sklonio." Kada bi ta zemlja, odnosno SR Jugoslavija, ispunjavala svoje međunarodno pravne obaveze, Todorović bi odmah po povratku u nju morao da bude uhapšen i vraćen u Hag, tako da njegovo oslobađanje ne bi imalo nikakve praktične posledice.

Kako je i sam optuženi, u svom zahtevu, SR Jugoslaviju nazvao "zemljom u koju se sklonio", SFOR ukazuje da mnogi od optuženih za ratne zločine Jugoslaviju zaista smatraju "skloništem od vladavine zakona i međunarodne pravde." Činjenica da SRJ pruža utočište beguncima od međunarodne pravde nije, kako se navodi, ni najmanje iznenađujuća, budući da je i njen predsednik, Slobodan Milošević, lično optužen za ratne zločine i da je Tribunal za njim izdao međunarodnu poternicu. Odluka suda kojom bi se Todoroviću dozvolilo da se vrati u "zemlju u koju se sklonilo" bi, smatraju pravnici SFOR, predstavljala "legalno priznanje SRJ kao sklonište za osobe optužene za ratne zločine." A to bi ojačalo status SRJ kao ilegalnog utočišta za optužene i stvorilo bi situaciju u kojoj njihova buduća hapšenja ne bi imala mnogo smisla.

Budući da SFOR i dalje namerava da ispunjava obaveze koje ima po rezolucijama Saveta bezbednosti i nalozima za hapšenje koje izdaje Tribunal, u odgovoru se navodi da bi bilo kakve dodatne informacije o okolnostima Todorovićevog ili bilo kog drugog hapšenja mogle da ugroze "operativnu bezbednost i efikasnost", kao i "striktnu poverljivost izvora i metoda" koji se koriste u operacijama hapšenja.

Dijeljenje sadržaja