Francuska novinarka, optužena za nepoštovanje suda zbog objavljivanja informacija o poverljivim odlukama Žalbenog veća u predmetu Slobodana Milošević, odbila da se izjasni i na drugom pojavljivanju pred sudijom Tribunala, što je u skladu sa pravilima protumačeno kao izjašnjavanje da nije kriva. Protest organizacija za ljudska prava sa područja bivše Jugoslavije zbog krivičnog gonjenja Florans Artman


Ni na ponovljenom pojavljivanju pred sudijom Tribunala francuska novinarka Florans Artman/Florence Hartmann nije se izjasnila o optužnici koja je tereti za nepoštovanje suda zbog objavljivanja poverljivih informacija o odlukama Žalbenog veća u predmetu Slobodana Miloševića.

Nakon što je na prvom pojavljivanju, 31. oktobra ove godine, iskoristila pravo da odloži izjašnjavanje, Artman je danas – posredstvom svog branioca Viljema Burdona/William Bourdon – saopštila da se neće izjašnjavati. Sudija Karmel Ađius/Carmel Agius je nakon toga, u skladu sa pravilima Tribunala, naložio da se u spise uvede da se optužena izjasnila da nije kriva po obe tačke optužnice. Datum suđenja biće naknadno određen.

Na kraćoj raspravi koja je usledila, bivša predstavnica za štampu haškog tužilaštva i njen branilac su prigovorili da im nije u potpunosti obelodanjen dokazni materijal na osnovu kojeg je tužilac-prijatelj suda, Kanađanin Brus Mekferlejn/Bruce MacFarlane, podigao svoju optužnicu, koju je francuski advokat Burdon okvalifikovao kao "bespredmetnu." Odbrana je, takođe, prigovorila na to što su obelodanjeni dokumenti na engleskom jeziku, a ne na jeziku optužene – francuskom – koji je ujedno i jedan od zvaničnih jezika Tribunala. O tim prigovorima izjasniće se specijalno Pretresno veće koje će suditi Florans Artman, a u kojem će pored Malteškog sudije Ađiusa sedeti i Belgijanka Van den Vajngart/Wyngaert i Holanđanin Ori/Orie.

Između dva pojavljivanja Florans Artman pred sudijom Tribunala, više desetina organizacija za ljudska prava sa područja bivše Jugoslavije je izdalo saopštenje u kojem se izražava sumnja u njeno krivično gonjenje i zahteva da suđenje bude javno, kako bi ga mogli pratiti. Beogradski fond za humanitarno pravo, zagrebačka Dokumenta, Helsinški odbori za ljudska prava Bosne i Hercegovine, Srbije i Republike Srpske, Inicijativa mladih Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Kosova, kao i brojne druge organizacije traže od Tribunala da otkloni sumnju da je poverljivost dokumenata Vrhovnog saveta odbrane odobrena kako bi se od javnosti sakrilo da je Tribunal time zaštitio Srbiju od odgovornosti za genocid u Srebrenici.

Dijeljenje sadržaja