Suđenje francuskoj novinarki optuženoj za nepoštovanje suda zbog objavljivanja informacija o poverljivim odlukama Žalbenog veća biće održano 5. i 6. februara 2009. godine. Artman traži da joj se obelodani prepiska koja je, povodom njene knjige "Mir i kazna", vođena između Džefrija Najsa, bivšeg tužioca u predmetu Milošević i generalnog sekretara UN, Ban Ki-Muna


Suđenje francuskoj novinarki Florans Artman/Florence Hartmann, optuženoj za nepoštovanje suda zbog objavljivanja informacija o poverljivim odlukama Žalbenog veća u predmetu Slobodana Miloševića, zakazano je za 5. i 6. februar 2009. godine.

Prema optužnici koju su u avgustu ove godine podigle same sudije, Florans Artman je u knjizi "Mir i kazna" i članku "Sakriveni vitalni dokumenti o genocidu" obelodanila postojanje poverljivih odluka Žalbenog veća kojima se potvrđuju zaštitne mere dokumentima Miloševićevog Vrhovnog saveta odbrane i odbacuje se zahtev tužilaštva da ti dokumenti budu dostupni javnosti. Sudijama se, po svemu sudeći, nije dopao zaključak francuske novinarke da su ti dokumenti sakriveni od javnosti "sa isključivim ciljem da se Srbija zaštiti od odgovornosti pred drugim sudom UN", koji je tada presuđivao u sporu "BiH protiv Srbije". Oba dela navodnog nepoštovanja suda Artman je počinila po prestanku rada u Tribunalu, gde je gotovo šest godina obavljala dužnost predstavnice za štampu bivše glavne tužiteljice Karle/Carle del Ponte.

Njen branilac Viljem Burdon/William Bourdon je Pretresnom veću uputio podneske kojima traži da se dokumenti u vezi sa predmetom obelodanjuju na maternjem jeziku optužene, budući da je francuski jedan od zvaničnih jezika suda, kao i da se ukine poverljivi status odgovora Brusa Mekferlejna/Bruce Mac Farlane, kanadskog pravnika u ulozi "tužioca – prijatelja suda", na tužiočev "jezički podnesak". Prema Burdonu, ne postoje ni činjenični ni pravni razlozi koji bi opravdali da se prepisci o jeziku na kojem Tribunal pismeno komunicira sa optuženom - odobrava poverljiv status.

Branilac Burdon, pored ostalog, traži da Pretresno veće naloži obelodanjivanje prepiske između Džefrija Najsa/Geoffrey Nice, bivšeg tužioca u predmetu Slobodana Miloševića, i generalnog sekretara Ban Ki-Muna/Moon ili drugih organa UN, kao i samog Tribunala. Povod za takav zahtev je intervju koji je Najs u maju ove godine dao beogradskom nedeljniku NIN, a u kojem navodi da je pisao generalnom sekretaru UN kako bi mu skrenuo pažnju da knjiga Florans Artman predstavlja "frontalni napad na integritet Tribunala" i na njega (Najsa) lično, budući da ga je "etiketirala kao agenta britanske obaveštajne službe MI6".

Najsova prepiska sa zvaničnicima UN bi, smatra Burdon, mogla sadržati indikacije koje će odbrani pomoći da "rasvetli poreklo postupka" protiv Florans Artman.

Dijeljenje sadržaja