Druga sedmica rasprave pred Međunarodnim sudom pravde

U nastavku rasprave u sporu "BiH protiv SCG", zastupnici Sarajeva će u ponedeljak iznositi detaljnije argumente o finansijskim vezama Beograda i administracije i vojske bosanskih Srba, kao i o ulozi Srbije u formiranju, opremanju i upućivanju u BiH paravojnih formacija. Od srede argumenti Beograda.


U nastavku rasprave u sporu "BiH protiv SCG" pred Međunarodnim sudom pravde, pravni zastupnici Sarajeva će, kako je najavljeno, u ponedeljak iznositi detaljnije argumente o finansijskim vezama Beograda i administracije i vojske bosanskih Srba tokom rata 1992-1995. godine. Najavljeno je, takođe, i detaljnije izlaganje o ulozi zvaničnog Beograda u formiranju, opremanju i upućivanju u BiH paravojnih formacija, odgovornih za neka od najtežih kršenja međunarodnog prava.

Pred kraj prošlonedeljne rasprave, zamenik glavnog pravnog zastupnika BiH, holandski advokat Van den Bisen/Biesen je analizirao stenografske beleške sa sednice takozvanog Saveta za usklađivanje državne politike od 9. januara 1993. godine. Savet su činili predsednici tadašnje SRJ, Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Republike Srpska Krajina, kao i načelnici generalštabova Vojske Jugoslavije, Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine. Proširenoj sednici tog Saveta u januaru 1993. godine prisustvovali su i ministri spoljnih poslova SRJ i Srbije, i još neki od tadašnjih lidera bosanskih Srba, pošto se raspravljalo o nacrtu Vens-Ovenovog/Vance-Owen mirovnog plana za BiH.

Prva stvar na koju je ukazao Van den Bisen je bila da učesnici sastanka, u nastojanju da ubede skeptičnog Karadžića, govore o prihvatljivosti ponuđenog plana s obzirom na rezultate koji su do tada ostvareni u BiH. Ti rezultati su, po Momiru Bulatoviću, tadašnjem predsedniku Crne Gore, "skoro optimalni", imajući u vidu teritorije koje, kako je rekao, "držimo." Ostaje još samo, po Bulatoviću, "da ostvarimo krajnji cilj i da te teritorije postanu sastavni deo zajedničke države." I ostali učesnici sastanka "svojataju" ratne uspehe i govore "mi smo pobednici", "mi držimo 60-70 odsto teritorije", "mi na toj teritoriji imamo našu vojsku i naše vlasti." Slobodan Milošević kaže: "Mi imamo de facto jedinstvo srpskog naroda" (u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj) i ostaje još da se to jedinstvo i de jure prizna. Njemu "nije bitno da li se radi o jednoj ili tri republike", odnosno srpske države, bitno je da su one "sada zajedno i da će i ubuduće biti zajedno."

Van den Bisen iz toga izvlači zaključak da su lideri srpskih entiteta "saglasni u pogledu strateškog cilja", a da se eventualne razlike svode samo na taktiku. A taktično prihvatanje Vens-Ovenovog plana bi, kako je na tom sastanku rekao Bulatović, "stvorilo uslove za buduću integraciju, kao naš strateški cilj."

Prema Van den Bisenu, učesnici sastanka bili su svesni da bi njihov "ilegalni poduhvat mogao imati veoma ozbiljne posledice" i da bi se moglo postaviti i pitanje o odgovornosti države. U slučaju da do toga dođe i da bude ugrožena "matica" Karadžić će, kako je rekao, "otkačiti čamac", to jest Republiku Srpsku, tako da niko neće moći da poziva na odgovornost SR Jugoslaviju, odnosno Srbiju i Crnu Goru. Ministar spoljnih poslova Srbije Vlatko Jovanović, tim povodom kaže da "niko nikada nije plaćao ratnu odštetu", pa je "uveren da se to neće dogoditi ni u ovom slučaju." Milošević, međutim, nudi jednostavno rešenje pitanja odgovornosti: "Za sve treba okriviti Aliju."

Prva runda argumenata BiH biće zaključena u utorak, a od srede 8. marta reč će preuzeti pravni zastupnici SCG.

Dijeljenje sadržaja