Oružanim snagama u Krajini komandovalo se preko dva paralelna komandna lanca, a na vrhu oba je bio Slobodan Milošević, rekao je Milan Babić u nastavku svedočenja na suđenju Milanu Martiću


Jedan lanac komandovanja polazio je od Generalštaba u Beogradu, preko jedinica JNA raspoređenih u Krajini, do lokalne Teritorijalne odbrane. Drugi je bio lanac "paralelne strukture" i polazio je od Službe državne bezbednosti (SDB), odnosno MUP-a Srbije, preko milicije Krajine, do dobrovoljačkih jedinica koje su u Krajini formirali Franko Simatović i "kapetan Dragan", kojeg Babić opisuje kao "najamnika SDB."

Odgovarajući na pitanje sudije Molotoa, Babić je precizirao da je iza Miloševića u paralelnom komandnom lancu bio šef SDB Srbije Jovica Stanišić a odmah za njim, kao treći čovek, optuženi Milan Martić.

Strategija JNA u sukobu u Hrvatskoj je, prema Babiću, promenjena napadom na selo Kijevo 26. avgusta 1991. Babić je tog dana bio u Beogradu, gde je od Miloševića tražio da obezbedi zaštitu srpskih sela u području Sinja. Milošević mu je začuđeno odgovorio "pa zar to nije rešeno", što je Babić naknadno povezao sa napadom na Kijevo. Na povratku iz Beograda, Babić je sledećeg dana prošao kroz Kijevo. Našao je "razoreno i pusto selo", na kućama su se videla oštećenja od granatiranja a stanovništvo je pobeglo na teritoriju pod kontrolom Hrvatske. Narednih dana, rekao je Babić, selo je "pljačkao ko je hteo – meštani okolnih sela, civili, uniformisana lica...".

Po istom obrascu, svedočio je Babić, odvijali su se svi napadi na hrvatska sela koji su usledili nakon avgusta 1991. godine. "Prvo bi JNA koristeći artiljeriju izvršila prodor, a zatim bi u sela ulazile jedinice TO i milicije Krajine i palile i pljačkale."

Kroz neka od mesta zločina navedenih u optužnici Babić je, tvrdi, prošao više meseci ili godina nakon sukoba. Tužilac mu je navodio imena pojedinih mesta kao što su Dubica, Baćin, Saborsko, Lipovanić, Poljanak... a Babić je na svaki od tih navoda identično odgovarao: "Sela u kojima su živeli Hrvati bila su razorena, a Hrvata više nije bilo."

U razgovorima sa generalom Vladimirom Vukovićem, tadašnjim komandantom Kninskog korpusa i Savom Štrbcem, koji je vodio krajinsku komisiju za razmenu tela poginulih, Babiću je objašnjeno da su sela Škabrnja i Nadin – u kojima je prema optužnici ubijeno oko 50 civila – u novembru 1991. napadnuta da bi se pred zimu "poravnala linija fronta" krajinskih snaga, odnosno zato što su "bila duboko, kao klin, zabijena u srpsku teritoriju." U tim su napadima, rekao je danas Babić, učestvovali svi: JNA, Martićeva milicija i teritorijalna odbrana.

Tužilac će glavno ispitivanje Milana Babića završiti na početku sutrašnje rasprave, nakon čega će "kninski insajder" odgovarati na pitanja branioca Milana Martića.

Dijeljenje sadržaja