Odlukom u slučaju Brdjanin - koja će se odraziti na sve tekuće i buduće postupke optuženima za genocid - Žalbeno veće Haškog tribunala uspostavilo novi standard za dokazivanje odgovornosti za najteži zločin


Najnovija odluka Žalbenog veća u slučaju Radoslava Brdjanina će se, po svemu sudeći, u značajnoj meri odraziti na sve tekuće i buduće postupke optuženima za genocid pred Haškom tribunalom. Odluka je saopštena u petak kasno posle podne i izazvala je dosta nedoumica tako da ćemo pokušati da je što jasnije prikažemo, polazeći od onoga što joj je prethodilo.

Prošle godine, na kraju dokaznog postupka optužbe, odbrana Radoslava Brdjanina je podnela uobičajeni zahtev za oslobadjajućom presudom po tačkama optužnice za koje smatra da nisu dokazane izvan razumne sumnje. Pored ostalog, odbrana je zahtevala oslobadjajuću presudu po tačkama 1 i 2 kojima se Brdjanin tereti za genocid ili saučesništvo u genocidu u severozapadnoj Bosni i Hercegovini.

Pretresno veće je u novembru prošle godine delimično usvojilo taj zahtev, oslobadjajući Brdjanina po tački 1 (genocid), ali samo "u kontekstu treće kategorije odgovornosti" učesnika u udruženom zločinačkom poduhvatu. Istovremeno, veće je potvrdilo da ima dovoljno osnova da se nastavi postupak za genocid i saučesništvo u njemu po prve dve kategorije odgovornosti, zaključujući da je optužba prezentirala dovoljno dokaza o planu da se počini genocid, kao i o Brdjaninovom učešću u tome sa "specifičnom namerom" i "znanjem" da doprinosi ostvarenju genocida.

Standard za "treću kategoriju odgovornosti" je znatno niži: tužiocu je dovoljno da dokaže da je optuženi bio svestan da bi udruženi zločinački poduhvat mogao da rezultira genocidom kao "prirodnom i predvidljivom posledicom", a ne i da je lično delovao sa specifičnom, "genocidnom namerom" i "znanjem." Po oceni Pretresnog veća, taj niži standard je "nespojiv" sa izričitim zahtevom da se optuženima za genocid dokaže da su delovali sa namerom da se neka etnička ili verska grupa, u celosti ili delom, "uništi kao takva."

Žalbeno veće, medjutim, smatra da je prvostepeno veće pogrešno pomešalo "nameru" koja je neophodna da bi se dokazala odgovornost za genocid sa "stanjem svesti" potrebnim za druge vidove krivične odgovornosti, pa je poništilo odluku iz novembra prošle godine kojom se Brdjanin oslobadja optužbe za genocid "u kontekstu treće kategorije odgovornosti."

Da bi se optuženi proglasio krivim za bilo koji zločin po tom osnovu, navodi se u odluci Žalbenog veća, "nije neophodno dokazati da je imao nameru da počini taj zločin, pa čak ni da je sa sigurnošću znao da će taj zločin biti počinjen." Umesto toga, dovoljno je pokazati da je optuženi pristupio udruženom zločinačom poduhvatu čiji je cilj da se počine odredjeni zločini, svestan da bi - pored dogovorenih - mogli da budu počinjeni i neki drugi, neplanirani ili nedogovoreni, zločini. Ukoliko je taj drugi zločin genocid, zaključuje Žalbeno veće, na tužilaštvu je da dokaže da je optuženi mogao "razumno da predvidi" ne samo da će taj zločin biti počinjen, već i da će se to učiniti sa genocidnom namerom.

Žalbeno veće je odluku donelo jednoglasno, ali je sudija Šahabudin/Shahabuddeen imao izdvojeno mišljenje, kojim je otišao korak dalje od ostalih članova veća. Njegov je, naime, stav da optuženi koji voljno učestvuje u udruženom zločinačkom poduhvatu, mada je svestan da bi genocid mogao da bude njegova "prirodna i predvidiva posledica", time zapravo pokazuje svoju genocidnu nameru "u specifičnim okolnostima treće kategorije udruženog zločinačkog poduhvata." Drugim rečima, zaključuje sudija Šahabudin, "njegova namera da počini odredjeni zločin uključuje i specifičnu nameru da se počini i genocid, kada i ako genocid bude počinjen."

Najnovija odluka Žalbenog veća mogla bi da utiče i na sudbinu optužbe za genocid u slučaju Slobodana Miloševića. "Prijatelji suda" su, naime, tražili da se iz optužnice za Bosnu i Hercegovinu brišu tačke 1 i 2 kojima se Milošević tereti za genocid i saučesništvo u genocidu pošto smatraju da tužilaštvo nije dokazalo njegovu "specifičnu nameru" uništenja etničke ili verske grupe "kao takve."

Odgovor u kojem će tužilaštvo pokušati da ospori ove zaključke "prijatelja suda" biće objavljen narednih dana.

Dijeljenje sadržaja