Zaključen dokazni postupak na sudjenju Radoslavu Brdjaninu, bivšem predsedniku Kriznog štaba takozvane Autonomne regije Krajina, optuženom za genocid u severozapadnoj BiH.


U nastojanju da rasvetle "aferu Miće" sudije su, pred sam kraj sudjenja Radoslavu Brdjaninu, u Hag kao svedoka suda pozvali Gorana Neškovića, nekadašnjeg zamenika ministra pravde i oficira za vezu Republike Srpske sa Haškim tribunalom.

Tužilaštvo je, tokom prezentacije svog slučaja, dokazivalo da je zloglasna grupa "Miće" - sastavljena od devet vojnika i sedam policajaca iz Doboja - u junu 1992. upućena u Teslić po nalogu najviših vlasti iz Banja Luke, kako bi malo ubrzali "etničko čišćenje" muslimanske i hrvatske manjine u gradu u kojem su, pre rata, 55 odsto stanovnika činili Srbi.

"Miće" su vrlo efikasno obavili misiju koja im je poverena: tokom juna 1992. izvršili su više ubistava, pljački, iznudjivanja novca i dragocenosti, protivpravnih lišavanja slobode i drugih zločina, stvarajući atmosferu terora i bezakonja, čime su podsticali Muslimane i Hrvate da napuste grad. Na pritisak gradjana, ne samo Muslimana i Hrvata već i Srba, lokalne vlasti su krajem juna naredile njihovo hapšenje, a akciju su zajednički izveli policajci iz Teslića i Banja Luke.

Na saslušanjima nakon hapšenja, petorica pripadnika grupe su priznali neka od ubistava, dok su ostali negirali zločine. Istraga, medjutim, nije nikada završena i već sredinom jula oslobodjena su najpre tri člana grupe, a do 6. avgusta na slobodi su bili i svi ostali. Optužba tvrdi da su oslobodjeni na intervenciju "viših vlasti" iz Banja Luke.

Tu svoju tvrdnju optužba, pored ostalog, dokazuje i izjavom lokalnog funkcionera koji je, na zatvorenoj sednici Kriznog štaba sredinom avgusta - prema zapisniku kojim raspolaže tužilaštvo - rekao da su "Miće" imale "zvanično ovlašćenje od više vojne komande za sprovodjenje moblizacije i uspostavljanje civilne vlasti u opštini", i da su s tim "upoznati nosioci svih funkcija vlasti."

Goran Nešković se u "aferi Miće", kako je tokom njegovog svedočenja primetio sudija Karmel Adjijus/Carmel Agius, "pojavljuje na pozornici tri puta." Prvi put u julu 1992. kada je kao predsednik Višeg suda u Doboju zbog navodnog nepostojanja dokaza naložio oslobadjanje prve grupe uhapšenih. Drugi put Nešković je "na pozornici" u avgustu 1992. kada je intervenisao da se uhapšene "Miće" iz pritvora u Banja Luci prebace u Doboj, nakon čega su svi oslobodjeni. Konačno, 1996. - kao zamenik ministra i oficir za vezu vlade Republike Srpske sa Haškim tribunalom - Goran Nešković predaje banjalučkoj policiji kompletan sudski dosije "afere Miće", koji nakon toga nestaje bez traga da bi se, na kraju, pojavio u tužilaštvu Tribunala.

Odgovarajući na ponekad prilično "oštra" pitanja tužioca i sudija, Nešković je, izbegavajući direktne odgovore, tvrdio da je sve "radio po zakonu", da je oslobadjanje "Mića" odobrio na zahtev javnog tužioca, a da je sudske spise predao policiji po nalogu ministra pravde. Za odgovore na neka "osetljivija" pitanja, Nešković je tražio prelazak na takozvanu privatnu sednicu, sa koje je isključena javnost. Do koje je mere Goran Nešković kao "svedok suda" pomogao sudijama da rasvetle "aferu Mića" biće jasno tek iz presude Radoslavu Brdjaninu, bivšem predsedniku Kriznog štaba Autonomne regije Krajina, optuženom za genocid, progone, ubistva, zatvaranja i deportacije nesrpskog stanovništva iz severozapadne Bosne.

Zaključujući dokazni postupak, predsedavajući sudija Adjijus je slučaj Brdjanin danas nazvao "najvećim i najkompleksnijim predmetom posle predmeta Milošević." Završne reči optužbe i odbrane biće naknadno zakazane.

Dijeljenje sadržaja