Biljana Stojković, svjedok odbrane Ratka Mladića

Optužba i odbrana se slažu da je optuženi Ratko Mladić 14. jula 1995. godine, kada je operacija streljanja hiljada zarobljenih srebreničkih muškaraca i dečaka bila u toku, otputovao za Beograd gde se sastao sa najvišim srpskim zvaničnicima i međunarodnim predstavnicima, a zatim 16. jula 1995. godine bio kum na venčanju Biljane i Žarka Stojkovića. Ono oko čega se strane spore je – da li je optuženi tokom boravka u Beogradu mogao da komunicira sa podređenim oficirima koji su na području Zvornika organizovali streljanja zarobljenih Srebreničana i da li se u Glavni štab vratio uveče 16. jula ili tek sutradan.

Odbrana je u svrhu razjašnjenja pitanja o kojima je nedavno svedočila i Mladićeva žena Bosiljka na klupu za svedoke izvela bračni par – Biljanu i Žarka Stojković. Oni su do najsitnijih detalja, što u glavnom što u unakrsnom ispitivanju, opisali tok svog svadbenog dana 16. jula pre 20 godina. Svatovi su se, naveli su, okupili u njihovom stanu oko 10 časova, kada su stigli i kumovi – Ratko i Bosiljka Mladić. Iz stana su pešice otišli do Vaznesenjske crkve gde je održano venčanje, a zatim oko 14 časova u obližnji restoran "Dva ribara" na svadbeni ručak.

Moglo se čuti da je ručak poslužen za stolom, da su gosti igrali kolo, valcer i druge "okretne igre", da je Mladić malo pio, svedok Stojković malo više, ali ne toliko da bi mu se pomutilo sećanje. Slavlje je trajalo do 20 časova, ali su Ratko i Bosiljka Mladić, po zajedničkoj tvrdnji oba svedoka, otišli ranije – negde oko 17 i 30. Kum je Biljani rekao da odlazi jer ima "zvanične obaveze". Žarko ga je ispratio do parkinga gde ga je čekao vozač u autu.

Upitani da li je Mladić kod sebe imao bilo kakva sredstva veze, supružnici Stojković su složno odgovorili odrečno. Da bi pojačali tezu o tome da on tokom slavlja nije kontaktirao sa snagama u Bosni, oboje su naveli da su kuma sve vreme "imali na oku" i da on od 14 do 17 i 30 časova nije mrdnuo od stola, što znači da nije mogao telefonirati. Nije, rekli su, otišao čak ni do toaleta. Usledio je niz pitanja na tu temu, nakon čega se iskristalisao stav Žarka Stojkovića da ni on ni Mladić nisu išli u toalet najmanje od podne kada je počelo crkveno venčanje pa sve do 17 i 30 časova, što je nekih pet i po sati. Svoje navode svedoci bi, rekli su, lako mogli da potkrepe video zapisom i fotografijama sa venčanja, ali su obe video trake i svi foto-albumi navodno ukradeni iz kuće Biljanine majke u Kruševcu.

Tužilac je ipak došao do jedne fotografije na kojoj se vide mladenci sa kumovima. U sudnici je zumiran Mladićev sat na kojem, po tužiocu, kazaljke stoje na 14 časova, a svadba je u punom jeku. Budući da je to u neskladu sa svedokovom tvrdnjom da se tada tek pristizalo u restoran, Stojković je rekao da, po njemu, kazaljke stoje na 15 časova. Drugi dokaz u posedu optužbe je zapis presretnutog razgovora vođenog 16. jula 1995. godine u 16:15 časova između dežurnog oficira u Glavnom štabu VRS u Crnoj Rijeci i osobe koja se ne čuje, a za koju tužilac tvrdi da je Mladić. Žarko Stojković, međutim, kaže da mu o tom razgovoru kum ništa nije rekao, niti ima ideju kad je ovaj mogao da ga obavi. Operateri Armije BiH nisu, objasnio je tužilac, bili u stanju da "uhvate" šta je Mladić govorio već samo oficira iz Glavnog štaba, a odbrana sugeriše da se u zapisu ime optuženog nigde ne navodi.