Andreas Zimmermann, član pravnog tima Srbije

U tročasovnom izlaganju, članovi pravnog tima Srbije Andreas Cimerman/Andreas Zimmermann i Kristijan/Christian Tams su osporavali nadležnost Međunarodnog suda pravde da presuđuje u sporu koji je Hrvatska pokrenula protiv Srbije za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Srpski tim tvrdi da sud nema nadležnost u odnosu na zločine počinjene pre 27. aprila 1992. godine kada je SR Jugoslavija zvanično konstituisana kao država.

Pozivajući se na depešu iz američke ambasade u Zagrebu objavljenu na sajtu Vikiliksa/Wikileaks, Cimerman je ukazao da je bivši vođa hrvatskog pravnog tima profesor Ivan Šimonović upozorio da će - ako se prihvati da je u slučaju Srbije sud nadležan tek od 27. aprila 1992. - najteži zločini počinjeni na teritoriji Hrvatske ostati van njegove jurisdikcije. U istoj depeši se navodi da je Hrvatska pokrenula spor protiv Srbije na "nagovor američkog advokata kako bi se paralizovalo gonjenje Hrvata pred međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju". Da bi optužbe za genocid opstale, ukazao je Cimerman, Hrvatska je morala da se osloni na zločine počinjene tokom 1991. godine zbog čega je i "izmislila" niz argumenata koji vremenski šire nadležnost suda na period pre 27. aprila 1992. godine.

Srbija je, po Cimermanu, preuzela obaveze iz Konvencije o genocidu tek kada je formalno konstituisana kao država, 27. aprila 1992. godine. Taj dan je utvrđen kao datum formiranja nove države i u ranijoj presudi Međunarodnog suda pravde iz 2008. godine kao i u mišljenju Badinterove komisije. S druge strane, Hrvatska je vezana odredbama Konvencije o genocidu tek od 8. oktobra 1991. godine. Da bi navodi o nadležnosti opstali, Hrvatska mora da dokaže da Konvencija o genocidu ima retroaktivnu primenu, što nije slučaj, istakli su predstavnici Srbije.

Tams upozorava da bi prihvatanje retroaktivnosti Konvencije o genocidu značilo da se njene odredbe mogu primenjivati i na zločine u Drugom pa čak i Prvom svetskom ratu. "Zar bi Nemačka ili druge države, odgovorne za teške zločine koji bi mogli da se kvalifikuju kao genocid, pristale da ratifikuju Konvenciju bez vremenskih ograničenja", upitao je Tams. "Konvencija je okrenuta prevenciji i budućnosti a ne prošlosti", zaključio je profesor Tams.

U zaključku današnjeg izlaganja, profesor Cimerman je ukazao da će – ako se usvoje hrvatski argumenti - "bez obzira da li je reč o suštini spora ili pitanjima nadležnosti suda i pripisivosti, vrata Palate mira biti širom otvorena za nove tužbe u odnosu na zločine iz davne prošlosti".