Presuda hrvatskim generalima (7)

Nakon što smo u prethodnih šest nastavaka detaljno analizirali nalaze Pretresnog veća o osnovnim elementima udruženog zločinačkom poduhvata sa ciljem proterivanja Srba iz Krajine, neselektivnom granatiranju gradova i deportacijama civila, naredna tri nastavka posvetićemo nalazima presude o individualnoj krivičnoj odgovornosti svakog od optuženih

Pretresno veće sudije Orija/Orie je na osnovu dokaza predočenih tokom suđenja zaključilo da je Ante Gotovina na različite načine učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem trajnog proterivanja srpskih civila iz Krajine. Zbog toga je osuđen na 24 godine zatvora, dok je iz sličnih razloga bivši komandant specijalne policije Mladen Markač kažnjen 18-godišnjom kaznom, a Ivan Čermak oslobođen svih optužbi.

U presudi se navodi da je Gotovina kao komandant Zbornogpodručja Split (ZPS) nesumnjivo komandovao svim jedinicama koje su učestvovale u operaciji "Oluja" i počinile zločine nad Srbima u leto 1995. godine. Njegov doprinos udruženom zločinačkom poduhvatu se, po veću, ogleda u tome što je učestvovao na sastanku na Brionima tokom kojeg je uobličen plan za proterivanje Srba iz Krajine. "Važan element" u sprovođenju tog plana predstavlja "nezakonit napad na civile" putem neselektivnog granatiranja kninskih gradova koje je, kada su u pitanju Knin, Obrovac i Benkovac, po presudi naredio upravo general Gotovina. Sudije, između ostalog, podsećaju na njegovo naređenje od 2. avgusta 1995. godine u kojem od potčinjenih traži da prilikom artiljerijskih napada "čitave gradove tretiraju kao mete".

Gotovina je, po presudi, doprineo ostvarenju ciljeva udruženog zločinačkog poduhvata i tako što nije sprečio ubistva i druge zločine nad srpskim civilima, niti je preduzeo mere da se počinioci kazne, što je "imalo uticaja na opšti stav prema zločinima" na oslobođenom području.

Sudije su procenile da je predočeno dovoljno dokaza koji ukazuju na to da je zapovednik ZPS od potčinjenih oficira i međunarodnih predstavnika redovno dobijao informacije o učestalim zločinima nad srpskim civilima. Već prvog dana operacije "Oluja", 4. avgusta 1995. godine, Gotovini se pismom obratio komandant UN snaga u sektoru Jug Alan Foran/Alain Forand tražeći hitnu obustavu granatiranja "nenaoružanih civila" koje je "u suprotnosti sa međunarodnim humanitarnim pravom". Foran je sutradan u novom pismu upozorio Gotovinu i na pljačke i razaranja srpske imovine, a slične primedbe je iznosio i na sastancima koji su usledili po okončanju operacije "Oluja". Na sastanku održanom 5. septembra 1995. godine Foran ga je pitao "zašto ne okonča pljačku i paljevina kuća", na šta je Gotovina odgovorio da "neke stvari ne može kontrolisati i da je to način na koji se njegovi ljudi (i vojnici i civili) svete Srbima za ono što se dogodilo 1991. godine."

Sudije se u presudi pozivaju i na više izveštaja podređenih oficira upućenih zapovedniku splitskog Zbornog područja, a kao važan pokazatelj da je Gotovina znao za zločine se pominje i sastanak koji je sa svojim oficirima održao 6. avgusta 1995. godine na Kninskoj tvrđavi. General Gotovina je tada situaciju na oslobođenom području nazvao "sramotnom" i rekao da se tako ponašaju samo "barbari i vandali koji su plaćeni ratnim plenom". Pored toga, tadašnji zapovednik združene satnije vojne policije u Kninu Boško Džolić je u iskazu pred sudom rekao da se tog 6. avgusta sa Kninske tvrđave iz pravca okolnih sela mogao videti dim.

Tom sastanku je prisustvovao i general Ivan Čermak koji je u izjavi haškim istražiteljima prokomentarisao Gotovinine opaske o lošem ponašanju potčinjenih vojnika sledećim rečima: "Jedno je reći, a drugo nešto i učiniti u vezi sa tim... Oni su samo pričali". Čermak je u izjavi rekao i da mu je Gotovina na drugim sastancima više puta pominjao "nezakonite aktivnosti Hrvatske vojske na terenu koje se moraju prekinuti", prebacujući odgovornost za događaje oko Knina na civilne vlasti, ali i priznajući odgovornost vojske za situaciju u samom gradu.

Budući da je Gotovina imao nadležnost nad svim jedinicama ZPS, njegova odgovornost je, navodi se u presudi, bila da preduzme mere za procesuiranje zločina podređenih. Između ostalog i korišćenjem jedinica vojne policije koje su na oslobođenom području, suprotno tvrdnjama odbrane, bile pod njegovom komandom. Veće je, međutim, zaključilo da je on "retko koristio svoju nadležnost nad vojnom policijom", a disciplinskim merama je, sudeći po dokumentima koji su uvedeni u dokaze, u avgustu i septembru 1995. godine pribegao najmanje 70 puta, ali "uglavnom u vezi sa minornim prekršajima".

Umesto kažnjavanja prekršilaca Gotovina je, navodi se u presudi, hvalio svoje podređene i davao im preporuke na osnovu kojih su kasnije dobijali medalje i unapređenja. U izveštaju načelniku Glavnog stožera HV Zvonimiru Červenku 15. avgusta 1995. godine je naveo da su "vojna disciplina i ratni moral na izuzetno visokom nivou".

Na osnovu svega navedenog, veće je zaključilo da je Gotovina bio učesnik udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem da se putem progona, deportacija i prisilnog premeštanja trajno protera srpsko civilno stanovništvo iz Krajine. U presudi se navodi i da je bio svestan da su razaranja i pljačka imovine, ubistva, nečovečna dela, okrutno postupanje i nezakonito zatočavanje civila bile prirodne i predvidive posledice tog udruženog zločinačkog poduhvata.

Dijeljenje sadržaja