Holandski pukovnik Robert Franken na suđenju generalu Zdravku Tolimiru opisao kako je 10. jula 1995. godine razmenio ultimatume sa komandantom Glavnog štaba VRS. Mladić je tražio da Holandski bataljon, Armija BiH i civili napuste Srebrenicu dok je Franken poručio da VRS mora da se povuče ili će uslediti vazdušni napadi


Na suđenju generalu Zdravku Tolimiru svedoči bivši zamenik komandanta Holandskog bataljona UNPROFOR u Srebrenici Robert Franken, kome je ovo peti put da pred Tribunalom opisuje događaje iz jula 1995.

Tužilac je na početku pročitao sažetak Frankenovog iskaza iz oktobra 2006. godine, na suđenju "Srebreničkoj sedmorki" oficira vojske i policije bosanskih Srba. Franken je tada rekao da su još u aprilu 1995. godine učestali napadi srpskih snaga na položaje Holandskog bataljona, kao i granatiranja srebreničke enklave. Srpske snage su, zatim, nametnule oštre restrikcije za prolazak konvoja sa hranom i lekovima za stanovništvo zaštićene zone, kao i za snabdevanje Holandskog bataljona gorivom, municijom i vojnom opremom. Te restrikcije je Franken danas opisao kao "konvojski terorizam", ukazujući da se – zbog nemogućnosti popune sastava – broj pripadnika Holandskog bataljona prepolovio sa 300 na 147.

Napad VRS na srebreničku enklavu je počeo 6. jula 1995. godine. Mladićeve snage su do 10. jula "nasumično" granatirale Srebrenicu, otvarana je direktna vatra na posmatračka mesta kao i na bazu UN u Potočarima. General Mladić je uputio ultimatum Armiji BiH, Holandskom bataljonu, UNHCR i civilima da "napuste teritoriju" do 6 sati ujutro 11. jula, a pukovnik Franken je uzvratio ultimatumom da se VRS povuče na takozvane Morijonove linije ili će uslediti vazdušni udari.

Armija BiH je, rekao je Franken, 11. jula "nestala iz Srebrenice" a Mladićeve snage su zauzele više posmatračkih punktova UN i zarobljene holandske vojnike odveli u Bratunac. Istovremeno, civilno stanovništvo je masovno počelo da beži ka Potočarima. Mada su "plavi šlemovi" pratili izbeglice, kolona je sve vreme bila pod minobacačkom vatrom u kojoj je, prema Frankenu, ranjeno 114 ljudi. Kako bi ih zaštitili, Holanđani su izbeglice smestili u zadnji deo svoje baze u Potočarima. Nakon što je posle podne stigla zakasnela vazdušna podrška Holanđanima, Mladić je zapretio da će granatirati bazu u Potočarima i "pobiti osoblje UN" u Bratuncu. Franken kaže da je pretnju shvatio ozbiljno jer su "Srbi i ranije koristili artiljeriju nasumično", gađajući izbeglice koji su iz Srebrenice išli u Potočare.

Holandski pukovnik je potom opisao proces odvajanja muškaraca u Potočarima i njihovo zatvaranje u "belu kuću" kao i evakuaciju žena i dece. Pripadnici Holandskog bataljona pokušali su da prate konvoje sa izbeglicama ali su ih nakon dva ispraćena autobusa pripadnici VRS u tome sprečili, oduzimajući Frankenu "mogućnost da vidi i čuje šta se dešava". Franken je takođe ispričao kako je 17. jula 1995. godine zajedno sa predstavnikom Bošnjaka Nesibom Mandžićem potpisao "Srebreničku deklaraciju" u kojoj se navodi da je "evakuacija protekla bez incidenata, uz puno poštovanje Ženevskih konvencija i međunarodnog humanitarnog prava." Mada smatra da je deklaracija "besmislena jer stanovništvo nije imalo mogućnost da izabere da li će ostati", Franken je rekao da je potpisao dokument kako bi olakšao evakuaciju ranjenih.

Optuženi general Tolimir je unakrsno ispitivanje pukovnika Frankena počeo utvrđivanjem brojnog stanja pripadnika 28. divizije Armije BIH i definisanjem granica enklave, odnosno zone pod nominalnom zaštitom UN. Unakrsno ispitivanje se nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja