Svedočeći na suđenju generalu Vlastimiru Đorđeviću, doktor filologije Emin Kabaši opisao kako je krajem marta 1999. godine zajedno sa više hiljada drugih kosovskih Albanaca proteran iz Prištine i vozom odvezen do granice sa Makedonijom


Posle jučerašnjeg iskaza Naslije Bale, tužilac je danas na suđenju bivšem načelniku Resora javne bezbednosti MUP Srbije Vlastimiru Đorđeviću nastavio sa izvođenjem dokaza o proterivanju građana Prištine u vreme NATO intervencije. Svedočio je doktor filologije Emin Kabaši/Kabashi, koji je opisao kako je krajem marta 1999. godine sa porodicom proteran iz Kosova Polja u Prištinu, a potom preko Makedonije u Albaniju.

U sažetku svedokove izjave iz aprila 1999. godine, koja je danas uvedena u dokaze, se navodi da je on sa porodicom već prvih dana NATO bombardovanja napustio Kosovo Polje nakon što su srpska vojska i policija na njegovu kuću bacile bombu i otvorile vatru iz pešadijskog oružja. Kabaši se sa ženom, ćerkom i unukom sklonio kod prijatelja u Prištinu, odakle su ih posle nekoliko dana izbacili ljudi koje je identifikovao kao "specijalne policajce". Zatim su se sklonili kod drugog prijatelja, ali su ubrzo i odatle isterani i primorani da se priključe izbegličkoj koloni koja se kretala prištinskim ulicama.

Emin Kabaši je upućen ka železničkoj stanici, gde je tri dana uspešno izbegavao da se sa drugim kosovskim Albancima po naređenju policije ukrca na voz ka makedonskoj granici, čekajući da se pojave članovi porodice koje je izgubio u metežu na prištinskim ulicama. Opisujući situaciju na železničkoj stanici, rekao je da se tamo dešavalo "sve što se inače moglo videti u koncentracionim logorima". Ljudi su, kaže, umirali, žene se porađale, deca plakala zbog gladi, a za ta tri dana je pod pratnjom policije u vozove ukrcano više hiljada ljudi.

Konačno, trećeg dana su policajci i njega primorali da se ukrca u jedan teretni vagon kompozicije koja je za nekoliko sati preko Uroševca stigla na granični prelaz "Đeneral Janković". Kada su se iskrcali, uniformisani Srbi su im naredili da prate šine, pošto je okolo sve minirano, i tako pređu granicu. U Makedoniji je, kaže, zatekao prizor koji se "ne može opisati rečima" – hiljade ljudi bez hrane i krova nad glavom, mnogi pretučeni, dok su neki kopali grobove za svoje rođake umrle tokom puta. Posle nekoliko dana, svedok je iz Makedonije autobusom prebačen u Albaniju. Kosovsku situaciju u proleće 1999. godine Kabaši je nazvao "poslednjim egzodusom naroda prošlog stoleća".

U prvom delu unakrsnog ispitivanja branilac generala Đorđevića je od svedoka zahtevao da još jednom detaljno opiše svoj izbeglički put. Branilac Veljko Đurđić je potom sugerisao da je Kabaši od početka sedamdesetih godina zastupao tvrde nacionalističke stavove zbog čega je u više navrata završio u zatvoru. Svedok je to potvrdio, rekavši da je još za vreme postojanja SFRJ govorio da se samo "upotrebom puške" može ostvariti sloboda. Kabaši nije krio ni da je od 1997. godine pa do odlaska u Albaniju bio pripadnik "pozadinske jedinice" OVK, odnosno da je kao civil pomagao u snabdevanju hranom i lekovima.

Pred kraj današnjeg zasedanja tužilac je počeo ispitivanje svog narednog svedoka – bivšeg načelnika Glavnog štaba OVK Bislima Zirapija/Zyrapi.

Dijeljenje sadržaja