Zvanični Vašington ne potvrđuje, ali ni ne demantuje, vesti o pripremanju operacije hvatanja dvojice ratnih lidera bosanskih Srba. Kako će Đinđić isposlovati da posle 31. marta ne presuši američka pomoć Srbiji. Šta se očekuje od Đukanovića, kad je reč o međunarodnoj poteri za Karadžićem

Najmerodavniji predstavnici Bušove/Bush administracije i dalje odbijaju da se izjasne o sve učestalijim glasinama o završnim pripremama za hvatanje dvojice najistaknutijih balkanskih begunaca od međunarodne pravde. "Nisam u mogućnosti da to potvrdim", rekao je za SENSE Šon Mekormek/Sean McCormack, predstavnik za štampu Saveta za nacionalnu bezbednost, na pitanje o najavljenoj operaciji hvatanja i otpremanja u Hag dvojice ratnih lidera bosanskih Srba - Radovana Karadžića i Ratka Mladića. "Mogu jedino da kažem da su SAD i saveznici veoma zainteresovani da njih dvojica budu uhapšeni i izvedeni pred lice pravde".

Predsednikov spouksmen Ari Flajšer/Arie Fleisher bio je, u odgovoru na isto pitanje, isto toliko nedorečen. I još kraći: ".Ne, o tome nemam šta da kažem", rekao je Flajšer na redovnom brifingu u Beloj kući, ostavljajući nas, takođe, bez potvrde, ali i bez demantija serije nezvaničnih signala da su - posle šestogodišnjeg oklevanja i taktiziranja - ključne sile NATO počele odgovarajuće pripreme za izručenje Hagu dvojice optuženih za najteže ratne zločine u Bosni od 1992. do 1995.

Političko i vojno rukovodstvo zapadnog vojnog saveza saglasilo se nedavno u Briselu/Brussel sa inicijativom američkog sekretara za odbranu Ramsfelda/Rumsfeld da sredinom godine bude smanjen čak za jednu trećinu sadašnji sastav mirovnih snaga u Bosni i Hercegovini (SFOR). Ta rizična operacija, svima je jasno, dodatno će otežati i onako već traljavu implementaciju Dejtonskog/Dayton mirovnog sporazuma, ukoliko se u međuvremenu - do majskog ministarskog sastanka NATO - ne realizuje "dobitna kombinacija za Bosnu" u vidu hvatanja Karadžića, Mladića i dobrog dela ostalih optuženih za ratne zločine, koji se kriju ,ili zasad žive neuznemiravani, u Republici Srpskoj. Nova administracija u Banja Luci iskazuje u kontaktima sa stranim partnerima dosad neviđenu spremnost za saradnju sa Hagom, na tom putu napravljen je nedavno prvi veliki korak usvajanjem u Skupštini odgovarajućeg zakona, tako da, u tom novom svetlu, ne iznenađuju najave da će premijer RS Mladen Ivanić biti, 7. februara u Vašingtonu, jedan od viđenijih inostranih gostiju na tradicionalnom "molitvenom doručku" koji priređuje predsednik SAD.

S druge strane, već i možda u nekoj bližoj budućnosti potvrdiće se osnovanost ovdašnjih nezvaničnih informacija o angažovanju američkih, britanskih i francuskih vojnih specijalaca u operaciji hvatanja Radovana Karadžića. Najavljeno majsko kresanje kontingenta SFOR, kako se ocenjuje u Vašingtonu, moglo bi da ima teške posledice - imajući u vidi ključni dejtonski cilj: mir, izmirenje i ekonomski oporavak BiH - ukoliko mu ne bi prethodilo preseljenje iz bosanskih skrovišta u pritvorsku jedinicu u Ševeningenu glavnog optuženog za ratne zločine. Za Bušovu administraciju, taj posao pretvorio se i u posebnu obavezu u sadašnjoj fazi kad evropski saveznici sve ozbiljnije prigovaraju da SAD – preokupirane svojim obračunom sa Bin Ladenovom Al Kaidom i ostalim sličnim terorističkim organizacijama - počinju pripreme za diskretno izvlačenje sa Balkana i prebacivanje na Evropsku uniju nekih svojih "dugoročnih zaduženja" u Bosni, na Kosovu i u Makedoniji.

Američko rešavanje te kvadrature balkanskog kruga, kao što se vidi, počinje i završava se otklanjanjem problema sa glavnim beguncima za kojima je raspisana poternica iz Haga. U to ime, iz Vašingtona počinju da se povlače i neki konkretniji potezi prema Podgorici i Beogradu. Uz konsultacije sa Pentagonom, Crnoj Gori je predočena zainteresovanost SAD da se "hermetički zatvori" granica prema RS, kao prolaz kojim se Karadžić najčešće koristio pred dosadašnjim poterama. Vlast u Podgorici ima dosta razloga da prihvati tu vašingtonsku sugestiju: na ranije izuzetne odnose sa Amerikom pala je u poslednje vreme senka - posle decidiranog opredeljenja vladajuće koalicije u Crnoj Gori protiv održavanja SRJ - tako da bi svaki doprinos u rešavanju "slučaja Karadžić" doneo, na ovom terenu, ne mali poen Đukanoviću i njegovoj opciji. Počev od najavljene, dalje američke ekonomske i finansijske pomoći - pa do svega ostalog što će zatrebati Crnoj Gori na njenom daljem putu.

Slična varijanta, samo u drugačijoj verziji, pripremljena je i za vlasti u Beogradu, od kojih se traži, za početak, da izručenjem generala Mladića i "vukovarske trojke" bivših oficira JNA uspostave proces tražene saradnje sa Hagom. Američki kongres odredio je oko toga 31. mart kao odrednicu za održavanje dalje pomoći Srbiji i stoga je za očekivati da će se nadležni u Beogradu osloboditi eventualnih dilema oko direktnih i indirektnih posledica takvog razvoja događaja. Za prve dane februara, posle završetka tradicionalnog Svetskog ekonomskog foruma - koji se ove godine održava u Njujorku, umesto u Davosu - očekuje se dolazak u Vašington premijera Đinđića. To je, zapravo, veoma dobar termin, imajući u vidu da posle toga do 31. marta preostaje još punih osam nedelja - što je sasvim dovoljno vremena da se u Srbiji obave neki poslovi koji su već odavno mogli da budu završeni.

Slobodan Pavlović

Dijeljenje sadržaja