Madridska konferencija Saveta za primenu mirovnog sporazuma

Da bi sagledala "izlaznu strategiju" iz Bosne, tj. stvorila uslove koji će joj u doglednoj budućnosti omogućiti da se delimično ili u celosti dezangažuje, međunarodna zajednica moraće da, u narednoj godini ili dve, pojača sadašnji nivo i intenzitet angažovanja. To bi, u najkraćem, bio jedan od osnovnih zaključaka dvodnevne Ministarske konferencije Saveta za primenu mirovnog sporazuma, koja je danas završena u Madridu.

Jedan od bitnih preduslova za buduće dezangažovanje, ukazali su mnogi govornici i konstatovano je u zaključcima madridskog skupa, jeste sadašnje energičnije angažovanje na privođenju pravdi optuženih za ratne zločine. Zamenik američkog državnog sekretara, Strob Talbot (Strobe Talbott), je taj aspekt primene mirovnih sporazuma izdvojio u sam vrh prioriteta, zajedno sa povratkom izbeglica i rešavanjem statusa Brčkog. Ukoliko međunarodna zajednica u tome podbaci, naglasio je Talbot, "učiniće uslugu snagama podele, secesije i iredentizma - kako u Bosni tako i u susednim zemljama - što bi moglo dovesti do novog rata."

Govoreći u ime evropske "petnaestorice", čiji je aktuelni predsedavajući, austrijski šef diplomatije Volfgang Šisel (Wolfgang Schušel) je pozdravio nedavna hapšenja optuženih za ratne zločine i podvukao da se "istinsko pomirenje ne može postići dok svi, ponavljam svi, optuženi za ratne zločine ne budu privedeni međunarodnoj pravdi." Nedavna hapšenja optuženih su, prema britanskom državom sekretaru Toniju Lojdu (Tony Lloyd), "dokaz rešenosti međunarodne zajednice da pred haški Tribunal izvede sve koji su odgovorni za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji." Polemišući sa ruskim šefom diplomatije koji je - podržavajući progon i kažnjavanje odgovornih za ratne zločine - izrazio "ozbiljnu zabrinutost zbog hapšenja na bazi tzv. 'zapečaćenih' optužnica...", Toni Lojd izričito podržao takvu praksu Tribunala, ukazujući da je ona zasnovana na njegovim Pravilima procedure. Takva praksa, naglasio je Lojd, je postala "neophodna isključivo zbog toga što neke od strana-potpisnica Dejtons kih sporazuma nisu ispunile svoju primarnu obavezu da optužene predaju Tribunalu." Britanski državni sekretar je, zato, te strane-potpisnice još jednom pozvao da ispune preuzete obaveze i sarađuju sa istražiteljima, ne samo u Bosni već i na čitavoj teritoriji bivše Jugoslavije, za koju je Tribunal nadležan.

O neizvršavanju dejtonske obaveze saradnje sa Tribunalom, posebno opširno je govorila predsednica Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, Gabrijela Kerk Mekdonald (Gabrielle Kirk McDonald), koja je nekoliko dana pred Madridsku konferenciju o tome i pismeno obavestila šefove država i vlada zemalja-članica Saveta za implementaciju mira. Tri godine posle Dejtona, problem odbijanja saradnje "veći je nego ikada" - tvrdi Mekdonald i navodi primere Republike Srpske, na čijoj se teritoriji krije još najmanje 25 javno optuženih za ratne zločine, kao i SR Jugoslavije koja odbija predaju trojice oficira optuženih za masakr u Vukovaru i ne dozvoljava kosovsku istragu Tribunala. Vlada SRJ - naglasila je Mekdonald - "drastično krši međunarodno pravo i obaveze iz brojnih rezolucija Saveta bezbednosti i Dejtonskog sporazuma." Takvo ponašanje vlasti u Beogradu, smatra predsednica Tribunala, je "direktna uvreda Saveta bezbednosti koji je osnovao Međunarodni sud, kao i Saveta za primenu mirovnog spo razuma, koji je dužan da nadgleda izvršenje obaveza iz Dejtonskih sporazuma."

Pitanja privođenja pravdi optuženih za ratne zločine i obaveza saradnje država sa haškim Tribunalom, dobila su zapaženo mesto u završnim dokumentima madridskog skupa. Savet je pozdravio dosadašnja hapšenja i predaju optuženih Tribunalu, naglašavajući da je time "ojačan proces implementacije mirovnog sporazuma." Ponavljajući svoje "ubeđenje da svi optuženi - uključujući Radovana Karadžića i Ratma Mladića - moraju biti izvedeni pred Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju", Savet je još jednom pozvao vlasti BiH i ostalih zemalja da "u punoj meri sarađuju sa Tribunalom i osiguraju ispunjavanje ovih obaveza." U završnom dokumentu Madridske konferencije osuđuju se vlade koje odbijaju da izvrše naloge za hapšenje optuženih, kao i "pojedinci koji pomažu i podržavaju optužene", dok se "sve zainteresovane države" pozivaju da ispune zahteve iz rezolucije 1207 Saveta bezbednosti. Tom se rezolucijom, inače, od vlasti SRJ zahteva "momentalno i bezuslovno" hapšenje i predaja Tribunalu optuženih za ratne zločine, kao i prestanak opstrukcije kosovske istrage koju je započeo Tribunal.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja