Samo sedam i po meseci nakon dolaska optuženog u pritvor Tribunala, raščišćen teren za otvaranje "procesa stoleća" - kako su zapadni mediji kvalifikovali prvo suđenje jednom bivšem šefu države pred Međunarodnim krivičnim sudom. U utorak 12. februara 2002. uvodna reč optužbe na suđenju Slobodanu Miloševiću. Paralelno s tim, u Hagu će se sledeće sedmice nastaviti suđenja za Sarajevo, Bosanski Šamac, Bosansku Krajinu i Višegrad


U rekordnom roku za haške standarde – samo sedam i po meseci nakon dolaska optuženog u pritvor Tribunala - u utorak 12. februara 2002. otvara se suđenje Slobodanu Miloševiću, bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije, optuženom za zločine protiv čovečnosti na Kosovu i Hrvatskoj i genocid u Bosni i Hercegovini.

Predraspravni postupak u kojem se obavljaju pripreme za početak suđenja, koji recimo u slučaju Momčila Krajišnika traje već gotovo dve godine, je u slučaju Milošević završen u rekordnom roku. U tom se postupku razmatraju preliminarni prigovori strana i između odbrane i optužbe se, po pravilu, vode teške bitke oko obelodanjivanja dokaza, dokumenata i spiskova svedoka. Sve je to, međutim, izostalo u Miloševićevom slučaju. Sam optuženi je podneo samo jedan preliminarni prigovor - na legalnost i nadležnost Tribunala - koji je Pretresno veće vrlo brzo odbacilo. Isto je sudbinu doživeo i sličan preliminarni prigovor trojice advokata koji su imenovani za "prijatelje suda", sa zadatkom da veću pomognu u pravednom odlučivanju u predmetu Milošević.

Najviše sporenja je, u predraspravnoj fazi, bilo između tužilaštva i Pretresnog veća koje vodi slučaj Milošević, a čine ga britanski sudija Ričard Mej/Richard May, Patrik/Patrick Robinson sa Jamajke i O-Gon Kvon/Kwan iz Koreje. To veće je prošlog decembra odbacilo zahtev tužilaštva za jedinstvenim suđenjem Miloševiću po sve tri optužnice, naloživši da se optuženom najpre sudi odvojeno za Kosovo, a potom zajedno za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Presudilo je Žalbeno veće koje je, početkom februara, naložilo zajedničko suđenje po sve tri optužnice.

Time je raščišćen teren za otvaranje "procesa stoleća" - kako su zapadni mediji kvalifikovali prvo suđenje jednom bivšem šefu države pred Međunarodnim krivičnim sudom. U utorak 12. februara tužilaštvo će izneti svoju uvodnu reč u kojoj će, u najopštijim crtama, naznačiti šta će dokazivati u narednim mesecima i godinama, odnosno kakva je, po njemu, odgovornost optuženog Miloševića za zločine opisane u optužnicama za Kosovo, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Budući da će prva tri ili četiri meseca dokaznog postupka biti posvećena kosovskim zločinima, u uvodnoj reči optužbe će se najviše govoriti o događajima 1998. i 1999. na Kosovu, mada tužilac sigurno neće propustiti da ukaže na svoju težu da je sve što se devedesetih događalo u Hrvatskoj i BiH, "započeto na Kosovu u drugoj polovini osamdesetih."

Nakon uvodne reči tužioca i optuženi će, ukoliko bude želeo, dobiti priliku da u svojoj uvodnoj reči definiše šta je, po njemu, predmet spora, odnosno da sudijama izloži svoju verziju događaja kojima se bave tri optužnice. Sudeći po dosadašnjem ponašanju optuženog, kao i po najavama njegovih beogradskih advokata, Milošević tu priliku neće propustiti, već će je iskoristiti da se "obrati svetu i kaže istinu." Utoliko pre što tu izjavu neće dati pod zakletvom, i neće morati da, nakon nje, odgovara na pitanja tužioca.

Pošto obe strane definišu šta je, po njima, predmet spora, optužba će započeti sa prezentiranjem svojih dokaza. Za dokazivanje navoda kosovske optužnice, sudije su tužiocu dozvolili da pozove 90 svedoka. To će, u prvom redu, biti žrtve zločina - progona, masovne deportacije i ubistava za koje se tereti Milošević - zatim istražitelji tužilaštva, forenzički eksperti koji su obavljali ekshumacije kosovskih masovnih grobnica, takozvani politički svedoči - strani politički i diplomatski predstavnici koji su sa optuženim kontaktirali u vreme navodnih zločina - kao i nekadašnji Miloševićevi bliski saradnici koji, barem kako veruje tužilaštvo, raspolažu informacijama iz prve ruke o ulozi koju je optuženi igrao u događajima opisanim u optužnicama. Milošević će imati pravo da unakrsno ispituje sve svedoke optužbe.

U odluci kojom je naloženo zajedničko suđenje, Žalbeno veće je tužilaštvu odredilo rok (1. juli 2001) u kojem treba da počne sa izvođenjem dokaza po optužnicama za zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Prema proceni glavnog tužioca Karle/Carla del Ponte, suđenje Slobodanu Miloševiću moglo bi da bude okončano za dve godine, no to će u značajnoj meri zavisiti i od poteza koje će, tokom "procesa stoleća", povlačiti sam optuženi. A to je prilično nepredvidljivo.

Haški tribunal će, naredni sedmice, raditi punim kapacitetom. Paralelno sa suđenjem Miloševiću, u haškim će se sudnicama odvijati još četiri procesa. Nastaviće se dokazni postupci optužbe na suđenjima za granatiranje Sarajeva, etničko čišćenje Bosanskog Šamca i genocid u Bosanskoj Krajini, dok će odbrana Mitra Vasiljevića - optuženog za zločine u Višegradu - prezentirati dodatne dokaze koji bi trebalo da potkrepe alibi optuženog. Održaće se i konferencija o stanju žalbenog postupka generala Tihomira Blaškića, osuđenog na 45 godina zatvora zbog zločina HVO u Srednjoj Bosni.

Dijeljenje sadržaja