Hasan Nuhanović, svedok masakra u Srebrenici

"Njihova opuštenost, ravnodušnost i bezobzirnost prema sudbini hiljada izbeglica učinila ih je 'saučesnicima ratnih zločina'", tvrdi Nuhanović u ispovesti tokom boravka u Pragu gde je bio gost Međunarodnog festivala filmova o ljudskim pravima

Hasan Nuhanović, svedok masakra u Srebrenici, boravio je u Pragu kao gost Međunarodnog festivala filmova o ljudskim pravima na kome je nagrada za najubedljivije svedočanstvo dodeljena holandsko-američko-britanskom koprpodukcionom filmu Leslija Vudheda (Leslie Woodhead) "Krik iz groba" o ovom zločinu.

Nuhanović je, kako danas piše novinar "Lidovih novina" (LN) i član žirija festivala Ondržej (Ondrej) Štindler, "uveren da bi deo odgovornosti za masakr morali da preuzmu komandanti snaga UN u Srebrenici, to jest holandskog bataljona UNPROFOR. " Njihova opuštenost, ravnodušnost, i bezobzirnost prema sudbini hiljada izbeglica učinila ih je 'saučesnicima ratnih zločina'. 'A to je krupna optužba. Već godinama se angažujem u toj stvari. Holandski političari, kao ni oni u UN, nisu još spremni da priznaju punu istinu'", citira Štindler Nuhanovića u današnjim "Lidovim novinama".

LN donose na celoj strani životnu i ratnu priču Nuhanovića, koji je radio u Srebrenici, kao prevodilac UN ,što mu je verovatno spasilo život. Ali nije uspeo da spasi oca, majku i brata. Nuhanović otkriva da je holandska jedinica trebalo da bude zamenjena u julu. "Možda je i to jedan od razloga zbog koga su holandski vojnici kada je 'došlo do gustog' mislili pre svega na sebe. Kada sam s posmatračima UN dolazio u njihovu bazu oni su često govorili o tome da hoće što pre da odu kući".

Kada su se borbe 6. jula razvile punom snagom bilo je jasno da će Srebrenica pasti. Posade posmatračkih položaja su se tada našle u unakrsnoj vatri dveju zaraćenih strana. "Iz dokumenata proizilazi da je komanda bataljona ostavila posadama da reše kako će da postupe u toj situaciji. Normalno bi bilo da se vojnici povuku u bazu. Ali, oni su se povukli na srpsku stranu. Tamo su postali taoci što je moglo da utiče i na odluku o korišćenju podrške iz vazduha na koju su ljudi u Srebrenici čekali".

Ujutro 12. jula, priča Nuhanović, u bazu bataljona u Potočarima stigli su srpski vojnici. Dogovorili su s komandom Holanđana način evakuacije izbeglica koje su tu našle utočište "ali je ubrzo bilo jasno da Srbi rade po svom. Sudbina izbeglica odmah je postala krajnje neizvesna. Bilo je očevidno da Srbi odmah među izbeglicama 'filtriraju' odrasle muškarce i dečake (ukupno ih je bilo oko dve hiljade) U neposrednoj blizini baze naši humanitarni radnici su našli nekoliko ustreljenih. Vojnici UNPROFOR su se, međutim, i dalje ponašali pasivno".

Kada su počele pripreme za evakuaciju baze Nuhanović je nastojao da zaštiti mlađeg (17-godišnjeg) brata. Jedan holandski oficir mu je obećao da će mu brata ubaciti na spisak zaposlenih u UN ali obećanje nije održao. Nuhanovićeva rodbina je među poslednjima napustila bazu. Kada je evakuacija baze okončana holandski vojnici su raspakovali ono što im je dovezao konvoj UN. "Osim benzina, stigle su cigarete i pivo 'Hajneken'. Već za sat vremena iz baze se čula muzika. Holanđani su celu noć pili i pevali. Stotine ljudi koji su s njima do pre sat-dva bili u bazi bili su tada već verovatno mrtvi". U tom kontekstu Nuhanović ističe da "tokom evakuacije baze i njene okoline holandski vojnici nisu bili pod pritiskom vojne sile, niti je nastala situacija u kojoj bi mogli da se osećaju ugroženim".

Sve svoje slobodno vreme Nuhanović posvećuje rasvetljavanju istine o Srebrenici. Ne veruje, ipak, da će postići pravdu. Nije svedočio pred Sudom u Hagu. "Znali su da bi iz mog svedočenja proizašlo da su vojnici UN postali saučesnici ratnih zločina. Jedan tužilac mi je otvoreno rekao: 'Ovaj sud je ovde da bi sudio onima koji su optuženi '".

Dijeljenje sadržaja