Već na samom početku suđenja, optuženi otkrio sve - ili barem većinu - svojih karata i argumenata i time u značajnoj meri olakšao posao tužilaštvu, ukazujući mu na šta treba da se koncentriše u svom dokaznom postupku


Obe strane, optužba i optuženi, su protekle sedmice u svojim uvodnim rečima definisali šta je, po njima, predmet spora, odnosno suđenja pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

Za tužilaštvo, to su zločini koje su, tokom protekle decenije, u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu izvršile snage pod direktnom ili indirektnom kontrolom optuženog. Slobodan Milošević nije za te zločine optužen samo po načelu "komandne odgovornosti" - zato što je za njih znao, a nije ih sprečio niti kaznio njihove izvršioce - već i zato što ih je, tvrdi tužilac, "planirao, naredio ili podstakao."

S druge strane, po Miloševiću, predmet spora su zločini koji se, kontinuirano - od početka devedesetih do danas - vrše nad Jugoslavijom i Srbijom. Ti zločini, tvrdi Milošević, započeti su "razbijanjem bivše Jugoslavije i guranjem njenih naroda u građanske ratove", kulminirali su "agresijom NATO na Srbiju", da bi se nakon toga "pod okriljem administracije UN na Kosovu... nastavili do danas."

Ostaje da, na suđenju, obe strane prezentiraju dokaze kojima će - "izvan svake razumne sumnje" - uveriti sudije u zasnovanost svojih tvrdnji. Na tužiocu je da dokaže optužbe sadržane u tri optužnice protiv Miloševića, a na optuženom je da učini isto u pogledu svojevrsne optužnice koju je protekle sedmice podigao protiv NATO, a zatim je proširio i na UN.

Tužilaštvo, u svojoj uvodnoj reči, nije otkrilo svoje karte: identitet svedoka ili kvalitet i poreklo dokaznog materijala. Samo je, u najopštijim crtama, nagovestilo kakve će dokaze izvoditi i koje sve vrste svedoka pozivati. S druge strane, optuženi je i pre početka dokaznog postupka prezentirao sudu obilje "dokaznog materijala" - video snimaka i fotografija - koji, smatra Milošević, potkrepljuju njegove teze o "kontinuiranom zločinu" nad Jugoslavijom i Srbijom. I, ujedno, istupio je sa preliminarnim spiskom zapadnih državnika koje namerava da pozove kao svedoke a koji su, po njemu, odgovorno za sve što se u protekloj deceniji događalo na prostorima bivše Jugoslavije.

U svom uvodnom izlaganju, koje je povremeno podsećalo na neke od njegovih čuvenih nastupa (recimo na Osmom plenumu SKS ili Četrnaestom kongresu SKJ), Milošević je, praktično, otkrio sve - ili barem većinu – svojih karata. Što se, u pravnim krugovima, ne ocenjuje kao preterano mudro, jer je time u značajnoj meri olakšao posao tužilaštvu i ukazao mu na šta treba da se koncentriše tokom suđenja. Na gotovo svim dosadašnjim suđenjima pred Haškim tribunalom, branioci su iskoristili pravo da uvodnu reč odbrane održe tek nakon završenog dokaznog postupka optužbe, ostavljajući tužiocu da nagađa - recimo iz načina protiv-ispitivanja svedoka optužbe - na šta, zapravo, cilja odbrana, koje su joj teze i kako će ih dokazivati. Sa Miloševićem, međutim, tužilaštvo neće biti u neizvesnosti.

Na sudijama je, kako piše u Pravilima postupka tribunala, da odluče "kakvu će - ako ikakvu - dokaznu vrednost dati izjavi optuženog" i, naravno, dokaznom materijalu koji je on tom prilikom prezentirao. Da bi, recimo, priložene fotografije bile prihvaćene kao dokaz, pred sudom bi morali da se pojave njihovi autori i da objasne sudijama kada su ih, gde i pod kakvim okolnostima snimili. Kao što bi oni čije su izjave sadržane u dva prikazana filma nemačke televizije - koji su po Miloševiću "atomi istine u okeanu laži" - morali da dođu pred sud i potvrde da su to zaista rekli, kao i da objasne na osnovu kakvih su činjenica to rekli. A neki od njih su se već oglasili tvrdeći da su autori tih filmova "zloupotrebili", "istrgli iz konteksta" ili "tendenciozno" prikazali njihove izjave. U saopštenju dr Helen Ranta, vođe tima forenzičara koji je istražio ubistvo 45 kosovskih Albanaca u selu Račak, se recimo tvrdi da su nemački autori uključili u film samo prvu rečenicu iz dvočasovnog intervjua koji su s njom vodili. U svakom slučaju, njen forenzički izveštaj će se uskoro naći pred sudom, ali kao dokaz optužbe, a nije isključeno da se i ona sama pojavi na suđenju u svojstvu svedoka optužbe.

Konačno, na sudijama je, takođe, da odluče da li će pozvati svedoke sa spiska koji je u petak pred sudom pročitao Milošević, a na kome se nalaze manje-više svi šefovi država ili vlada zemalja-članica NATO u vreme vazdušnih udara protiv Srbije, kao i šefovi diplomatije, generali i drugi učesnici Dejtonskih mirovnih pregovora 1995. To bi, pored ostalog, moglo da zavisi i od toga kako će trojica advokata - takozvanih prijatelja suda - odgovoriti na pitanje koje su im pre početka suđenja postavile sudije: da, naime, iznesu svoje poglede na to "kakva je - ako ikakva – relevantnost vazdušnih udara NATO za slučaj koji se raspravlja pred sudom."

A pred sudom se, podsetimo, raspravlja o Miloševićevoj odgovornosti po optužnicama za genocid u Bosni i Hercegovini i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu. Na tužiocu, prijateljima suda i samom optuženom je obaveza da uvere sudije da su svedoci koje nameravaju da pozovu relevantni za utvrđivanje istine o konkretnim događajima, to jest zločinima, opisanim u te tri optužnice.

U svakom slučaju, Milošević će imati priliku da unakrsno ispituje barem neke od ličnosti sa svog spiska, budući da ih je tužilaštvo uključilo na svoju listu svedoka kojima će dokazivati optužbe o masovnoj deportaciji i ubistvima, sadržane u optužnici za zločine Kosovu. U uvodnoj reči, tužilaštvo je, recimo, najavilo svedočenje generala Klausa Najmana/Neiman, predsednika Vojnog komiteta NATO u vreme vazdušnih udara, a među svedocima optužbe bi, kako se očekuje, mogli da budu i Ričard Holbruk/Richard Holbrooke, general Vesli Klark/Wesley Clark i drugi "prozvani" Miloševićevi sagovornici iz Dejtona i iz pregovora koji su prethodili vazdušnim udarima. Barem jedan od "prozvanih", bivši italijanski šef diplomatije Lamberto Dini, je izjavio da će sa zadovoljstvom svedočiti o događajima u koje je bio uključen i o intervenciji NATO koja je, kako je rekao, bila preduzeta sa ciljem da se "spreči genocid na Kosovu." Nije isključeno da se, na sličan način, oglase još neki od "prozvanih", čija bi svedočenja umesto Miloševićevih ojačala tužiočeve teze i argumente.

No, sve su to rizici koje je Milošević svesno preuzeo, opredeljujući se da se u sudnici pojavi sam, bez profesionalne pravne pomoći.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja