Ako se želi pravedan i trajan mir na Balkanu, mora se pre svega suditi najvišim političkim i vojnim liderima koje je Tribunal optužio - naglasio je predsednik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, sudija Klod Žorda, podnoseći godišnji izveštaj Generalnoj skupštini UN


Nada da će se optuženi na najvišim političkim i vojnim pozicijama naći pred Tribunalom "nikada nije bila tako velika" - izjavio je pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija predsednik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, francuski sudija Klod Žorda/Claude Jorda.

Ta se nada, ukazao je sudija Žorda, zasniva na promenama do kojih je u poslednjih godinu dana došlo u Hrvatskoj i Srbiji, kao i na sve boljoj saradnji država i međunarodnih organizacija, a posebno SFOR i KFOR, sa Haškim tribunalom. Podnoseći redovni godišnji izveštaj Generalnoj skupštini, predsednik Tribunala je naveo da je u proteklih dvanaest meseci SFOR uhapsio i predao Hagu 13 optuženih za ratne zločine.

Taj uspeh je, međutim, pomućen činjenicom da su najviši politički i vojni zvaničnici, optuženi od strane Tribunala, i dalje na slobodi. A upravo bi oni, smatra Žorda, "morali da budu prvi koji će odgovarati za svoja dela", jer su najviše doprineli ugrožavanju međunarodnog pravnog poretka čiji je garant Haški tribunal. Zbog toga je predsednik Žorda još jednom apelovao na sve države-članice UN, a posebno na one nastale iz bivše Jugoslavije, da "osiguraju da svi optuženi koji su na njihovim teritorijama budu uhapšeni i izvedeni pred Tribunal.

"Promene u Hrvatskoj i Jugoslaviji ulivaju nadu, ali - naglasio je Žorda - "dogod te država ne ispune sve svoje međunarodne obaveze, koje proističu iz Povelje UN, ne može se smatrati da su u punoj meri zauzele svoje mesto u međunarodnoj zajednici".

Podnoseći izveštaj o aktivnostima haškog Tribunala, predsednik Žorda je rekao da Tribunal trenutno radi "punim kapacitetom": u toku su 4 suđenja, 9 postupaka je u tzv. pred-procesnoj fazi, dok tužilaštvo vodi 36 istraga protiv otprilike 150 osumnjičenih, najvećim delom na vrlo visokim političkim ili vojnim pozicijama. Pod uslovom da svi optuženi budu u dogledno vreme uhapšeni, a da se suđenja nastave sadašnjim tempom, Žorda predviđa da bi mandat Tribunala morao da traje do 2016. godine.

Sudije su, zbog toga, predložile određene reforme u funkcionisanju Tribunala: skraćivanje pred-procesne faze i izbor dodatnih sudija kako bi se omogućilo više istovremenih suđenja. Ti predlozi se trenutno razmatraju u odgovarajućim telima UN, a ukoliko budu usvojeni - smatra Žorda - Tribunal bi svoju misiju mogao da završi već 2007. godine. Naravno, opet pod uslovom da svi optuženi budu blagovremeno uhapšeni i predati Tribunalu.

Dijeljenje sadržaja