U govoru pred Savetom bezbednosti UN, glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte istakla da "ma šta govorio predsednik Koštunica, Miloševićeva predaja Tribunalu jeste prioritet." I to, kako je naglasila, "prioritet za njega (Koštunicu); prioritet za mene; a trebalo bi da bude i prioritet za Savet bezbednosti." Oštar odgovor Del Ponte na kritike Tribunala od strane ruskog predstavnika u Generalnoj skupštini UN


Podnoseći Savetu bezbednosti UN redovni godišnji izveštaj o radu tužilaštva Tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, njihov glavni tužilac Karla/Carla del Ponte se posebno osvrnula na "slučaj Milošević" i ponovljene izjave jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunice da saradnja sa Tribunalom "nije prioritet" novih vlasti u Beogradu.

Suprotno predsedniku Koštunici, glavni tužilac Del Ponte smatra da predaja Miloševića Tribunalu "jeste prioritet." I to ne samo za nju, odnosno Haški tribunal, već i za samog predsednika Koštunicu i nove vlasti u zemlji. Kao što bi, kako je dodala, trebalo da bude prioritet i za Savet bezbednosti koji je osnovao Tribunal... "kao ozbiljan i dugoročni doprinos uspostavljanju stvarnog i trajnog mira na Balkanu".

Prema Karli del Ponte, "Miloševiću mora da bude suđeno pred Međunarodnim sudom", jer... "jednostavno nema alternative." Nakon svega što se u poslednjih 10 godina dogodilo na području bivše Jugoslavije, za nju bi - kako je istakla - "bilo nezamislivo da se Miloševiću dozvoli da se skloni od posledica svojih akcija." Ukazujući da "ne može biti nikakvih nagodbi sa ličnostima kao što je Milošević", Karla del Ponte je odala priznanje međunarodnoj zajednici što se "oduprla iskušenju da mu ponudi izlaz" u zamenu za napuštanje vlasti, za šta su se, inače, zalagali neki "dobromisleći" političari.

Takva bi nagodba imala "razorne posledice po međunarodno krivično pravo", ukazala je del Ponte apelujući na Savet bezbednosti da ne dopusti da se "isti rezultat ostvari usporeno, odugovlačenjima i neaktivnošću". Od ključnog je značaja, po glavnom tužiocu, da se "izbegnu dvostruki standardi u odnosima sa SRJ, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom", jer bi svako popuštanje Beogradu... "ohrabrilo druge države da prekinu svoju saradnju sa Tribunalom".

U izveštaju Savetu bezbednosti Karla del Ponte je saopštila i preliminarne rezultate ovogodišnjih programa ekshumacija žrtava ratnih zločina na Kosovu, u BiH i Hrvatskoj. Uz 2.108 tela, ekshumiranih prošle godine, na Kosovu su u ovogodišnjim ekshumacijama pronađeni posmrtni ostaci još 1.577 osoba, kao i nepotpuni delovi 258 tela. Sve u svemu, u protekle dve godine ekshumirana su tela oko 4.000 žrtava kosovskog konflikta što će tužilaštvu omogućiti da stekne "potpunu sliku o razmerama i matrici zločina". Kompletan broj žrtava, istakla je Del Ponte, se nikada neće saznati, budući da su pronađeni dokazi da su tela spaljivana ili na druge načine uklanjana, kako bi se prikrili tragovi zločina.

Na kraju svog obraćanja Savetu bezbednosti, Karla del Ponte je odgovorila na kritike koje je, na račun Tribunala, izrekao ruski predstavnik u Generalnoj skupštini UN. U odgovoru na izveštaj koji je Generalnoj skupštini podneo predsednik Međunarodnog suda Klod Žorda/Claude Jorda, ruski predstavnik je optužio Tribunal da je "politička" i "anti-srpska" institucija, da zloupotrebljava "tajne optužnice", da je ušao u "nezakoniti sporazum sa NATO", te da nije savesno ispitao optužbe protiv NATO zbog prošlogodišnjeg bombardovanja Srbije. Sve te optužbe su, istakla je Del Ponte, "uvredljive i bez ikakvog osnova". Ukoliko nisu "zlonamerne ili politički motivisane", takve su optužbe, po Del Ponte, plod "nerazumevanja" koje je, zaključila je glavni tužilac, moglo da bude otklonjeno da su ruske vlasti odgovorile na njene brojne predloge da dođe u Moskvu i razgovara s njima o radu Tribunala.

Dijeljenje sadržaja