Reagovanja generalnog sekretara UN, predsednika Tribunala i haškog tužilaštva na izjavu ruskog šefa diplomatije da je vreme da se odredi kraj mandata Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju


Predsednik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, francuski sudija Klod Žorda/Claude Jorda, ocenio je kao "paradoksalnu" inicijativu ruskog šefa diplomatije Igora Ivanova, da se okonča mandat Haškog tribunala, budući da su - kako je to obrazložio Ivanov - demokratske vlasti u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu sada u stanju da same sude odgovornima za ratne zločine.

Predstavnik za štampu Tribunala, Džim Lendejl /Jima Landale, izjavio je danas da predsednik Žorda takvu inicijativu smatra "donekle paradoksalnom", budući da je pokrenuta "upravo u vreme kada sud radi bolje nego ikada i izriče veliki broj važnih presuda." Podjednako je paradoksalno, po njegovoj oceni, i to što se pomenuta inicijativa pojavljuje nakon što su Savet bezbednosti i međunarodna zajednica odobrili značajnu dodatnu podršku - u vidu 27 "privremenih sudija" i dodatnog osoblja - kako bi omogućili da Tribunal u punoj meri ostvari svoju misiju. Pored toga, Savet bezbednosti je nedavno usaglasio listu od 26 kandidata među kojima će Generalna skupština UN 14. marta ove godine izabrati 14 stalnih sudija Tribunala, sa mandatom do novembra 2005. godine.

Saglašavajući se sa ministrom Ivanovim da je "od najvišeg značaja da Tribunal što je moguće pre ostvari svoju misiju", predsednik Žorda podseća da su haške sudije prošle godine, upravo s tim ciljem, usvojile reforme kojima će se značajno ubrzati procedura pred međunarodnim sudom. Svaki pokušaj da se omete rad Tribunala i svako zakašnjenje u hapšenju i predaji optuženih za ratne zločine koji su još na slobodi, upozorava Žorda, samo će usporiti tu proceduru i odložiti ostvarenje mandata suda.

Istim povodom, predstavnica za štampu tužilaštva Florans Artman/Florance Hartmann je na današnjoj konferenciji za novinare - aludirajući na zahteve da se Miloševiću sudi u Beogradu, a ne u Hagu - primetila kako "ruska ideja možda i nije tako loša... ukoliko se međunarodna zajednica zadovolji time da se optuženima za zločine protiv čovečnosti... sudi za utaju poreza." Ako se smatra da su "težnje za pravdom u bivšoj Jugoslaviji zadovoljene onim što je do sada učinjeno... ako se ne hapse begunci od međunarodne pravde... ako je međunarodna zajednica spremna da se pomiri sa činjenicom da međunarodni sud nije u stanju da sudi optuženima na najvišim pozicijama vlasti i odgovornosti, onda bi" - zaključila je Artman - "možda zaista bilo bolje da se Tribunal zatvori."

Na rusku inicijativu je, posredno, reagovao i generalni sekretar UN, Kofi Anan/Annan. On je ovih dana podneo izveštaj Savetu bezbednosti u kojem ističe da je preuranjeno čak i za procenu u kojem bi roku Tribunal mogao da okonča svoj mandat. Naime, podseća Anan, osnivajući Tribunal, Savet bezbednosti nije ograničio trajanje njegove nadležnosti za krivično gonjenje odgovornih za teška kršenja međunarodnog prava na teritoriji bivše Jugoslavije. Odredio je samo početak te nadležnosti - 1. januar 1991. - ostavljajući da se o njenom kraju naknadno izjasni "nakon ponovnog uspostavljanja mira." Do sada, navodi se u izveštaju generalnog sekretara, Savet bezbednosti nije konstatovao da je mir u bivšoj Jugoslaviji "ponovo uspostavljen." Naprotiv, u više rezolucija usvojenih u poslednje dve godine Savet bezbednosti konstatuje da situacija u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i dalje predstavlja "pretnju međunarodnom miru i bezbednosti." Imajući to u vidu, generalni sekretar UN zaključuje da "nije u stanju da proceni" kada će u bivšoj Jugoslaviji biti "ponovno uspostavljen mir" kao i da, na osnovu toga, predloži kada bi Haški tribunal mogao da okonča svoj mandat

Dijeljenje sadržaja