Tvrdeći da je Miloševićeva autoritarna vlast radila protiv svih svojih građana, Srba i Albanaca, kao i drugih naroda u okruženju, Zoran Živković prevideo činjenicu da je upravo Sreten Lukić, u čiju odbranu svedoči, kao šef Štaba MUP za Kosovo bio jedna od važnih poluga tog, kako ga je nazvao, "nerazumnog režima"


Bivši srpski premijer Zoran Živković kaže da nije čuo za učešće policijskog generala Sretena Lukića u zločinima koji su 1999. godine počinjeni nad kosovskim Albancima, sve dok protiv njega nije podignuta optužnica u oktobru 2003. godine. Živković je, inače, funkciju predsednika vlade preuzeo nakon ubistva Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine i obavljao je u narednih godinu dana, a prethodno je bio savezni ministar unutrašnjih poslova. Budući da je izjava koju je svedok dao odbrani uvedena u dokaze, branioci generala Lukića su mu postavili tek dva ili tri pitanja, dok je ostatak današnjeg zasedanja protekao u unakrsnom ispitivanju Živkovića.

Bivši premijer tvrdi da su on i drugi pripadnici srpske vlasti bili iznenađeni kada je obelodanjeno da se na optužnici za kosovske zločine, pored generala – Vlastimira Đorđevića, Nebojše Pavkovića i Vladimira Lazarevića – nalazi i ime Sretena Lukića, tada načelnika Resora javne bezbednosti (RJB) u srpskom MUP. On, naime, tvrdi da je u januaru 2001. godine na jednom sastanku Zoran Đinđić saopštio da je od Karle/Carla del Ponte dobio uveravanja da Sreten Lukić nije pod istragom, nakon čega je donesena odluka o njegovom postavljenju na mesto načelnika RJB. Na pitanje tužioca da li je ikada pismeno obavešten da Lukić nije pod istragom, svedok je odgovorio odrečno.

Živković je rekao da je 2001. godine optuženi general imao odlučujuću ulogu u smirivanju albanske pobune na jugu Srbije. To je, rekao je svedok, bila prva dobro rešena situacija posle desetogodišnjeg "nerazumnog ponašanja" srpskih vlasti, koje nisu učinile ništa kako bi se problemi Srba i Albanaca rešili na miran način i izgradilo poverenje između dva naroda. Taj režim je, kaže Živković, radio protiv svih svojih građana, Srba i Albanaca, kao i drugih naroda u okruženju.

Tužilac je, na to, primetio da je Lukić, zajedno sa ostalom petoricom optuženih, bio jedna od važnih poluga te "nerazumne vlasti" koja ga je u proleće 1998. postavila za rukovodioca Štaba MUP za Kosovo, gde se zadržao i cele 1999. godine, u vreme kada su počinjeni brojni zločini nad albanskim civilima. Živković odgovara da je i u vreme Miloševićeve vladavine u policiji bilo časnih ljudi koji su radili po zakonu i nisu bili deo tog autoritarnog režima. Sreten Lukić je, smatra svedok, bio jedan od njih.

Lukić se, zajedno sa bivšim visokim političkim zvaničnicima, Milanom Milutinovićem i Nikolom Šainovićem, i tri vojna generala – Dragoljubom Ojdanićem, Nebojšom Pavkovićem i Vladimirom Lazarevićem – tereti da je učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem proterivanja celokupnog albanskog stanovništva sa Kosova 1999. godine. Na optužnici se nalazilo ime još jednog policijskog generala, Vlastimira Đorđevića, ali je njegov predmet odvojen budući da je uhapšen kada je suđenje već počelo.

Dijeljenje sadržaja