Bivši funkcioner opštine Zvornik svedočio o sastanku sa optuženim Ljubišom Bearom sredinom jula 1995. godine na kojem je tadašnji načelnik bezbednosti Glavnog štaba VRS tražio od lokalnih vlasti "pomoć u zbrinjavanju" velikog broja zarobljenika "kojih se mora rešiti."


Pred početak svedočenja na suđenju sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi, zaštićeni svedok pod pseudonimom 104 je upozoren da ima pravo da odbije da odgovara na pitanja koja smatra optužujućim za sebe. Predsedavajući sudija objasnio mu je, takođe, da sudije mogu da mu nalože da odgovori i na takva pitanja, ali da se u tom slučaju ono što kaže ne može koristiti kao dokaz u eventualnom sudskom postupku protiv njega.

Svedok je 1995. godine bio funkcioner opštine Zvornik i imao je kontakte sa oficirima Zvorničke brigade Vojske Republike Srpske (VRS). U kratkom glavnom ispitivanju je rekao da su sastanci održavani ili u njegovoj kancelariji ili u štabu brigade, gde je odlazio samo po pozivu. Opisao je kako je sredinom jula 1995. godine, nekoliko dana nakon pada Srebrenice, pozvan u štab Zvorničke brigade. Po dolasku, raspitivao se da li je tu komandant brigade, pukovnik Pandurević, ali mu je rečeno da je odsutan. Umesto Pandurevića, u kancelariji ga je čekao načelnik bezbednosti Glavnog štaba, pukovnik Ljubiša Beara, koji je, kako je opisao, "održao kraći monolog”.

Beara je rekao da u je području Zvornika “veliki broj zarobljenika koje je teško kontrolisati i kojih se treba rešiti” i tražio je od lokalnih vlasti “pomoć u njihovom zbrinjavanju”. Pošto je svedok oklevao da na pitanja tužioca precizira na koji je način Beara mislio da se "reši" zarobljenika i kakvu je pomoć u "zbrinjavanju" tražio, umešao se predsedavajući sudija. Na njegovo insistiranje, svedok je nakon duže pauze teškom mukom procedio da je tražena pomoć u "zbrinjavanju, odnosno sahranjivanju leševa zarobljenika”.

U unakrsnom ispitivanju, odbrana Ljubiše Beare je ukazivala da se možda radi "greški u prevodu" te je od svedoka tražila da ponovo objasni šta je značilo "zbrinjavanje." Svedok je još jednom nevoljko rekao: "sahranjivanje leševa."

U izjavi koju je dao istražiteljima tužilaštva, "zvornički insajder" je rekao da je u oktobru 2004. godine na televiziji video Bearu na polasku za Hag i da mu "nije ličio na osobu" s kojom se jula 1995. sastao u štabu Zvorničke brigade. Na pitanje Bearinog branioca da li to i danas misli, svedok je odgovorio potvrdno.

Dijeljenje sadržaja