Bivši vojni bezbednjak Aleksandar Vasiljević rekao da su general Ojdanić i predsednik Milošević bili upoznati sa njegovim izveštajem u kojem se navode 42 zločina pripadnika VJ na Kosovu i tvrdi da je Ojdanić nastojao da se oni kazne, ali ne zna da li se u praksi to i događalo. Svedok se uglavnom slagao sa navodima Ojdanićeve odbrane, ali ne i sa tvrdnjama branioca Nikole Šainovića


Pošto je u petak izneo detalje sa sastanka vojnog vrha sa Slobodanom Miloševićem, Nikolom Šainovićem i Radetom Markovićem od 17. maja 1999. godine, na kojem je bilo reči o zločinima vojske i policije na Kosovu, Aleksandar Vasiljević je trećeg dana svedočenja na suđenju "Kosovskoj šestorci" opisao događaje koji su usledili nakon toga. Kada je Milošević ignorisao zahtev generala Pavkovića i Ojdanića da se oformi državna komisija koja bi istražila te zločine, Vasiljević je, kako tvrdi, po naređenju generala Ojdanića sproveo internu istragu.

U svojstvu šefa Uprave bezbednosti VJ, otišao je na Kosovo 1. juna i posle sedmodnevnog boravka sačinio izveštaj u kojem je registrovao 42 zločina, čiji su počinioci uglavnom bili pripadnici VJ. Desetak tih incidenata se, kaže svedok, odnosilo na ubistva kosovskih Albanaca, a ostali na pljačke i silovanja. Izveštaj je predao generalu Ojdaniću, a ovaj ga prosledio Miloševiću. U izveštaju se navodi i likvidacija bivšeg funkcionera Demokratskog saveza Kosova Fehmija Aganija. Svedok kaže da su svi ti slučajevi istraživani, ali nije siguran koliko je optužnica podignuto, niti kako su se okončala suđenja.

U Vasiljevićevom izveštaju se navodi samo jedno od 11 masovnih ubistava koji su navedeni u dodatku optužnice protiv šestorice srpskih zvaničnika. Po njemu, u vojsci se znalo da su u Izbici pokopana 143 leša kosovskih Albanaca, ali ne i način na koji su oni stradali.

U nastavku svedočenja, Vasiljevića su ispitivali branioci dvojice optuženih. Toma Fila, advokat Nikole Šainovića, je nastojao da umanji ulogu svog klijenta predstavljajući ga kao "običnog potpredsednika savezne vlade" koji je samo zbog te funkcije uživao ugled među oficirima vojske i policije, negirajući tako tvrdnje tužioca da je drugooptuženi Šainović bio Miloševićev čovek za Kosovo i da je bio na čelu Zajedničke komande. Pošto je prisustvovao jednom sastanku tog tela u Prištini 1. juna 1999. godine, Vasiljević, je rekao da je Šainović uživao ugled kao šef Zajedničke komande, i da je "malo ko mislio na to šta je on bio u saveznoj vladi".

Kada je ispitivanje preuzeo Tomislav Višnjić, svedok se praktično složio sa svim navodima Ojdanićevog branioca i sadržajem dokumenata Generalštaba koji su mu prezentovani. U jednoj direktivi jedinicama VJ, Ojdanić 2. aprila 1999. godine naređuje "poštovanje međunarodnog krivičnog prava i preduzimanje krivičnog gonjenja protiv prekršilaca", a nešto pre toga mobilizaciju vojnih sudova u cilju procesuiranja ratnih zločina. Da bi opravdao eventualni raskorak između onoga što je stajalo na papiru i događaja u praksi, branilac je ponudio dokument Generalštaba o radu vojnih pravosudnih organa u kojem se ukazuje na teškoće prilikom uviđaja na mestu zločina zbog ratnih dejstava, kao i na "zagušenje" vojnih sudova zbog velikog broja krivičnih prijava. Svedok je odgovorio da se to poklapa sa stanjem na terenu.

Unakrsno ispitivanje Aleksandra Vasiljevića se sutra nastavlja.

Dijeljenje sadržaja