Treće svedočenje jednog od dvojice mladića koji su čudom uspeli da se spasu sa stratišta na brani Petkovci, gde su Mladićeve snage nakon pada Srebrenice pogubile više od hiljadu zarobljenih Bošnjaka


Zaštićeni svedok PW 113 jedan je od dvojice Bošnjaka koji su 15. jula 1995. preživeli streljanje na brani Petkovci, gde su Mladićeve snage pogubile više od hiljadu muškarca zarobljenih nakon pada Srebrenice.

O tome šta je preživeo nakon što se kao sedamnaestogodišnji dečak 11. jula 1995. priključio koloni od oko 15.000 muškaraca koji su se kroz šume probijali do Tuzle, svedok PW 113 je već svedočio 2000. godine na suđenju komandantu Drinskog korpusa generalu Radislavu Krstiću, kao i 2003. godine bivšim oficirima VRS Vidoju Blagojeviću i Draganu Jokiću.

Transkript njegovog svedočenja iz 2003. godine uveden je danas u dokaze na suđenju sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba, optuženih za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi. Tužilac je pred sudom pročitao sažetak tog svedočenja, navodeći da je svedok 13. jula 1995. zarobljen kod livade Sandići i odveden najpre u Bratunac a zatim u školu u Petkovcima. Zatočenicima su u školi vezane ruke i u grupama su izvođeni na branu Petkovci, gde su postrojavani i streljani.

Svedok je pogođen u nogu i rame i ostao je da leži dok pucnjava nije sasvim utihnula. Pronašao je još jednog preživelog i uz njegovu pomoć sklonio se u obližnju šumu odakle su obojica te noći videli bagere ili traktore kako stižu na stratište. Promrzli i izgladneli, dvojica preživelih su, nakon nekoliko dana lutanja, uspeli da se spasu dospevši do sela pod kontrolom Armije BiH.

Odbrana Ljubiše Beare je u unakrsnom ispitivanju tražila od svedoka da potvrdi svoj prethodni iskaz u kojem je opisao kako su neki muškarci iz kolone, koja se probijala ka Tuzli, hteli da se predaju a neki ne, pa su "počeli da se svađaju i ubijaju".

Mada nije poricao da je bilo svađa svedok je negirao sugestiju američkog advokata Kristofera Mika/Christopher Meek, da to znači da su se muškarci međusobno ubijali. "Mnogi su izvršili samoubistvo" objašnjavao je svedok, opisujući kako je neprekidno granatiranje bilo nepodnošljivo i kako su, ne znajući šta da rade, mnogi bili potpuno izgubljeni a neki čak i "poludeli".

"Rekao sam da su počeli da se ubijaju, ali ne međusobno" insistirao je svedok objašnjavajući da nije video da muškarci iz kolone pucaju jedan na drugoga te da to nije mogao ni da izjavi. Precizirao je da je video "nekoliko samoubistava" najčešće izvršenih ručnom bombom.

Dijeljenje sadržaja