Objavljen izveštaj interne istrage o okolnostima koje su prethodile smrti Slobodana Miloševića u Pritvorskoj jedinici UN. Optuženi nije ubijen ni otrovan, niti je izvršio samoubistvo, a za njegovu prirodnu smrt nisu odgovorni Haški tribunal, uprava Pritvorske jedinice i holandski lekari koji su se starali o njegovom zdravlju. Manipulišući terapijom Milošević je, zaključila je interna istraga, bio "spreman da rizikuje svoj život i zdravlje."


Haški tribunal, uprava Pritvorske jedinice UN i holandski lekari koji su se starali o zdravlju optuženog, ne snose nikakvu odgovornost za smrt Slobodana Miloševića. To bi, u najkraćem, bio osnovni zaključak interne istrage koju je australijski sudija Kevin Parker, po nalogu predsednika Tribunala, vodio o okolnostima koje su prethodile Miloševićevoj smrti 11. marta 2006. godine. Ništa što je u istrazi utvrđeno, navodi se u danas objavljenom izveštaju sudije Parkera, "ne podržava tvrdnje koje su se pojavile u nekim medijima da je Milošević ubijen, odnosno otrovan."

Interna tribunalova istraga je, takođe, isključila mogućnost samoubistva. Činjenica da Milošević nije poštovao terapiju koju su mu prepisali holandski lekari i kardiolozi kao i njegova "tendencija da sam sebi određuje terapiju" se, po oceni sudije Parkera, ne mogu se tumačiti kao "znaci samoubilačke namere." S druge strane, u izveštaju se zaključuje da je Milošević – samovoljno uzimajući neprepisane lekove i smanjujući efikasnost terapije koja mu je određena - bio "spreman da rizikuje svoj život i zdravlje."

U protekla dva i po meseca, sudija Parker i njegov istražni tim su uzeli izjave od više od 60 osoba – od osoblja Pritvorske jedinice i svih pritvorenika u bloku u kojem je bio smešten Milošević; zatim od holandskih, belgijskih, francuskih, ruskih i srpskih lekara koji su proteklih godina pregledali ili lečili Miloševića; kao i od Marka Miloševića i pravnih savetnika optuženog.

Izveštaj sudije Parkera se, posebno opsežno, bavi vrhunskom medicinskom negom koja je Miloševiću pružena od trenutka kada je 29. juna 2001. došao u pritvor Tribunala i u koju su u proteklih pet godina bili uključeni brojni lekari i specijalisti iz nekoliko zemalja, uključujući i dr. Mijailovića iz VMA, koji je bio Miloševićev kardiolog do dolaska u Hag. Mijailović je, navodi se u izveštaju, u više navrata posetio optuženog, predao je lekaru Pritvorske jedinice detaljne rezultate kardioloških ispitivanja na VMA u aprilu 2001. godine i upozorio ga na teškoće koje je imao sa Miloševićem kao pacijentom, pošto nije hteo da se pridržava terapije koja mu je određena.

U izveštaju se opširno navode utvrđeni i dokumentovani slučajevi Miloševićevog nepridržavanja terapije, odbijanja da se podvrgne testovima ili da ide u bolnicu na ispitivanje, kao i njegovog suprotstavljanja da se medicinska dokumentacija obelodani sudijama. Navodi se, dalje, da su u pretresima njegove ćelije i kancelarije koja mu je dodeljena za pripreme odbrane u više navrata otkriveni različiti lekovi, a u jednom slučaju i flaša viskija sa plastičnim zapušačem, kako je ne bi otkrio detektor za metal.

Izveštaj se, takođe, bavi i famoznim rimfapicinom, antibiotikom za tuberkulozu i lepru čije je prisustvo u Miloševićevoj krvi utvrđeno u strogo kontrolisanom testu od 12. januara ove godine. Dve holandske laboratorije su u Miloševićevoj krvi utvrdile 1,9 miligrama rimfapicina, dok je kod pacijenata koji dnevno uzimaju 600 miligrama tog leka normalna koncentracija između 0,5 i 1 miligrama. Rimfapicin, inače, smanjuje dejstvo dva leka koja su Miloševiću prepisana za sniženje pritiska, pa se time – zaključuje se u izveštaju sudije Parkera – "objašnjava zašto ti lekovi nisu delovali uprkos visokim dozama."

Pored "spremnosti da rizikuje život i zdravlje", Miloševiću je da bi se domogao neprepisanih lekova bilo neophodno da mu ih neko sa strane unese u Pritvorsku jedinicu. A to je omogućeno "privilegovanim tretmanom" koji je, po odluci Pretresnog veća, imao u pritvoru kao optuženi koji se sam brani, a koji se u praksi proširio i na privilegovani tretman njegovih posetilaca – pravnih savetnika i svedoka. Mada to ne definiše kao "grešku", sudija Parker, ipak, preporučuje da se pri utvrđivanju aranžmana za buduće slučajeve u kojima optuženi zastupaju sebe, koriste iskustva stečena u Miloševićevom slučaju.

Dijeljenje sadržaja