Uprkos zabrinutosti sudije Bonomija zbog "neprikladnog trošenja resursa suda" i uprkos zahtevu odbrane da se suđenje obustavi pošto, po oceni branilaca, tužilaštvo nije dokazalo postojanje osnovane sumnje da su Ivica Marijačić i Markica Rebić počinili delo za koje se terete, Pretresno veće zaključilo da je optužba izvela dokaze na koje odbrana treba da odgovara, tako da će se suđenje za nepoštovanje suda nastaviti i sutra.


Na kraju izvođenja dokaza optužbe, branioci Ivice Marijačića i Markice Rebića zatražili su od Pretresnog veća da u skladu sa pravilom 98 bis zaključi da tužilaštvo nije dokazalo postojanje osnovane sumnje da su optuženi počinili delo za koje se terete, te da zbog toga nema potrebe za izvođenje dokaza odbrane. Tužilac se tome usprotivio, a sudije su posle kratkog većanja odbacile zahtev odbrane, navodeći da je optužba dokazala postojanje osnovane sumnje, usled čega postoji potreba da odbrana izvodi svoje dokaze kojima će to pobijati. Odbrana će izvođenje svojih dokaza početi sutra.

Ivica Marijačić i Markica Rebić optuženi su za nepoštovanje suda zbog objavljivanja identiteta i izjave holandskog oficira Van Kuijka/Kajka, koji je u decembru 1997. svedočio na zatvorenoj sednici na suđenju Tihomiru Blaškiću, a Žalbeno veće je uoči početka ovog suđenja ukinulo zaštitne mere za tog svedoka.

Tokom izvođenja dokaza optužbe se, prema tumačenju branilaca Marina Ivanovića i Krešimira Krsnika, ispostavilo da Hrvatski list čiji je urednik bio Marijačić nije u novembru 2004. godine objavio transkript svedočenja Van Kajka na zatvorenoj sednici, već izjavu koju je holandski oficir četiri meseca pre svedočenja dao istražiteljima tužilaštva, a koju je Marijačiću dao Rebić, bivši šef hrvatske obaveštajne službe SIS. Po tumačenju odbrane, ta izjava nije bila pod zaštitom Tribunala i na njoj nije bilo nikakvih oznaka poverljivosti, te Marijačić i Rebić nisu njenim objavljivanjem prekršili odluku Pretresnog veća o zaštitnim merama.

Tužilaštvo je, međutim, dokazivalo da je sadržaj objavljene izjave "gotovo identičan" sa svedokovim iskazom na zatvorenoj sedmici, i da su Marijačić i Rebić bili svesni da se radi o poverljivom i zaštićenom dokumentu, da su znali za naloge veća i zabranu objavljivanja iskaza zaštićenih svedoka, ali su uprkos tome odlučili da ga objave. Kao dokaze da su Marijačić i Rebić to znali, tužilac je uveo novinske tekstove u kojima sami optuženi potvrđuju da se radi o zaštićenom dokumentu. Uvedena su, takođe, i četiri dokumenta sa potpisom Rebića ili njegovih potčinjenih u kojima se govori o iskazima pojedinih zaštićenih svedoka na suđenju Blaškiću i upozorava da bi javno objavljivanje identiteta tih svedoka ili delova njihovih svedočenja "predstavljalo teško kršenje međunarodnog prava." Iz toga, prema tužiocu, proizlazi da je Rebić znao i shvatao da se mere zaštite odnose kako na identitet tako i na iskaze zaštićenih svedoka.

Ukazujući da bi Haški tribunal trebalo da se bavi "najtežim mogućim zločinima" a da mu slučaj koji se raspravlja u protekla dva dana deluje kao "tehničko kršenje naloga", sudija Bonomi/Bonomy je izrazio zabrinutost da to "nije prikladan način za trošenje resursa ovog suda." Tužilac Dejvid/David Akerson se, međutim, nije s tim složio. Prihvatajući sugestiju sudije Bonomija da u novembru 2004. – kada je Hrvatski list objavio izjavu zaštićenog svedoka – "možda nije bilo razloga za postojanje zaštitnih mera", tužilac Akerson je naglasio da "odluku o tome nisu mogla doneti ova dva gospodina (odnosno Marijačić i Rebić), budući da nije na trećim licima a na svoju ruku ukidaju odluke Pretresnog veća." To, po tužiocu, predstavlja "otvoreno prkošenje autoritetu suda i ometanje izvršenja pravde."

Uprkos nameri Pretresnog veća da ga okonča danas, suđenje Marijačiću i Rebiću nastaviće se sutra, dokaznim postupkom odbrane tokom kojeg bi trebalo da svedoče obojica optuženih.

Dijeljenje sadržaja