Mada u dnevnom operativnom izveštaju Generalštaba VJ od 16. januara 1999. stoji da je "deo snaga 243. Mehanizovane brigade angažovan na blokadi sela Račak u kojem snage MUP-a izvode akciju protiv šiptarskih terorističkih snaga", tadašnji komandant te brigade tvrdi da su njegove snage bile na tom području samo na "redovnoj obuci."


General Krsman Jelić i drugi visoki oficiri VJ koji su svedočili u odbranu Slobodana Miloševića, kategorički su negirali bilo kakvo učešće vojske u događajima koji su se 15. januara 1999. godine odigrali u kosovskom selu Račak.

General Jelić je to nastavio i nakon što mu je danas, u unakrsnom ispitivanju, tužilac predočio Dnevni operativni izveštaj Generalštaba VJ od 16. januara 1999. u kojem se navodi da je "deo snaga 243. Mehanizovane brigade angažovan na blokadi sela Račak u kojem snage MUP-a izvode akciju protiv šiptarskih terorističkih snaga."

Prošle sedmice, odgovarajući na Miloševićeva pitanja, Jelić je rekao da je jedna njegova borbena grupa sa tenkovima, "pragama" i oklopnim transporterima bila na "redovnoj obuci" na Čanovića brdu – udaljenom oko kilometar vazdušne linije od Račka. Pri tome je ostao i nakon što mu je pročitan dokument Generalštaba po kojem je ta borbena grupa bila "angažovana u blokadi sela Račak" objašnjavajući da bi se samo njeno prisustvo u tom području moglo tumačiti kao "neka vrsta blokade."

Tužioca je posebno interesovalo zašto je general u borbenom izveštaju svoje brigade o aktivnostima 15. januara 1999. napisao sledeću rečenicu: "Ni jedno naše vozilo nije ulazilo u selo Račak." Pošto je svedok odgovorio da je to napisano zato da bi komanda Prištinskog korpusa "znala šta se desilo na terenu", tužilac Najs/Nice je primetio da tu, zapravo, piše "šta se nije desilo", odnosno gde njegove snage nisu išle. To, po tužiocu, pokazuje da je general Jelić kada je pisao taj izveštaj "znao da su se u Račku dogodile strašne stvari, pa je zato pokušao da prikrije ulogu vojske" u tim događajima. Svedok je, međutim, sa indignacijom odbio tu tužiočevu tvrdnju.

Drugi vojni dokument s kojim je general Jelić danas imao problema bilo je naređenje Zajedničke komande za Kosovo i Metohiju od 24. marta 1999. kojim se, između ostalog, predviđa angažovanje delova 243. Mehanizovane brigade u "podršci snagama MUP-a na razbijanju i uništenju šiptarskih terorističkih snaga" u određenim delovima Kosova. Teza tužilaštva je da je Milošević uz pomoć Zajedničke komande u kojoj je "glavni čovek" bio Nikola Šainović, "zaobilazio" legalni lanac komandovanja oružanim snagama. Svedoci Miloševićeve odbrane redom negiraju postojanje Zajedničke komande ili joj pripisuju ulogu "koordinacije" između vojske, policije i civilnih vlasti. Slično je danas postupio i general Jelić: rekao je da "ne može da se seti da li je dobio to naređenje", popuštajući mogućnost da je to "bila neka koordinacija."

Na kraju današnje rasprave, veće je na zahtev tužioca uputilo nalog vlastima u Beogradu da do petka pronađu i pošalju u Hag "ratne dnevnike" 243. Mehanizovane brigade i tri njena oklopna bataljona. General Jelić je danas rekao da ti dnevnici "verovatno postoje... ako nisu uništeni u bombardovanju NATO", a tužilac je tražeći od veća pomoć ukazao da već godinama od Beograda traži ratne dnevnike i druge dokumente iz predmetnog vremena, koji bi bili od ogromnog značaja za utvrđivanje istine o događajima na Kosovu u prvoj polovini 1999. godine.

Dijeljenje sadržaja