Poslednjeg dana iznošenja završnih argumenata branilac Ivetić osporavao Mladićevu odgovornost za teror nad Sarajevom, genocid u Srebrenici i uzimanje osoblje UN za taoce. Mladića bi, po odbrani, trebalo osloboditi, ali ukoliko veće ipak zaključi da je kriv - kazna koja će mu se izreći trebala bi da bude u rasponu od 5 do 15 godina zatvora.

Odbrana smatara da bi u slučaju Ratka Mladića, budući da tužilaštvo nije ispunilo obavezu dokazivanja njegove odgovornosti van razumne sumnje, pravična bila samo oslobađajuća presuda. Međutim, u slučaju da ga Pretresno veće ipak proglasi krivim, kazna koja će mu se izreći morala bi da bude u rasponu od 5 do 15, a u najgorem slučaju 20 godina, kako je predviđeno Krivičnim zakonom SFRJ koji je važio u vreme kada su počinjeni zločini za koje se tereti bivši komandant Glavnog štaba VRS. A to je, ukazao je branilac na kraju trodnevnog iznošenja argumenata odbrane, potvrdio i Evropski sud za ljudska prava poništavajući osude koje je izrekao Državni sud Bosne i Hercegovine.

Poslednji dan završne reči odbrane otvoren je osporavanjem dokaza optužbe o artiljerijskom i snajperskom teroru nad Sarajevom. Po braniocu Ivetiću, Sarajevo je bio "branjeni grad" i kao takav je predstavljao "legitimnu vojnu metu" Sarajevsko-romanijskog korpusa, koji je delovao isključivo u samoodbrani.

S druge strane, nastavio je Ivetić, Armija BiH je bila nadmoćna, bolje naoružana, veoma mobilna, "sklona pucanju na vlastite ljude" i koristila je civilne objekte u vojne svrhe, čime im je "ukinula zaštitu". Branilac je, uz to, ukazao da su Karadžić i Krajišnik "šurovali" sa komandantom Sarajevsko-romanijskog korpusa generalom Miloševićem, sastajali se s njim iza Mladićevih leđa i isključili ga iz procesa odlučivanja o operacijama na sarajevskom bojištu.

Sa Sarajeva, Ivetić je prešao na Srebrenicu, osporavajući najpre Mladićevu odgovornost za prisilno premeštanje više od 25.000 žena, dece i staraca.Odluku da se oni evakuišu iz Potočara, rekao je Ivetić, doneo je UNPROFOR koji je od Mladića trazio pomoć u obezbeđivanju autobusa za njihov prevoz do teritorije pod kontrolom Armije BiH. Ako je neko kriv za njihovo premeštanje, onda je to - po braniocu - UN a ne Mladić.

Po Ivetiću, nije bilo ni plana ni naređenja za ubistva srebrenickih muškaraca, koje je - prema Mladićevim naređenjima - trebalo tretirati kao ratne zarobljenike i pripremiti za razmenu. Mladić je u vreme tih ubistava bio u Beogradu i po povratku je, tvrdi branilac, bio "užasnut" kada je saznao šta se dogodilo. Srebrenička ubistva su, prema braniocu, izvrsili "osvetnici, lokalni Srbi i odmetnici iz organa bezbednosti."

Ivetić se, zatim, osvrnuo i na optužbu o uzimanju pripadnika UN za taoce i njihovo korisćenje za živi štit. Oni su, po odbrani, "osnovano zarobljeni" pošto su se stavili na stranu neprijatelja i navodili avijaciju NATO na ciljeve VRS. Sa izuzetkom nekoliko slučajeva u kojima su paravojnici, zarobljene "plave šlemove", vezivali za vojne objekte kako bi odvratili NATO od vazdušnih udara, sa zarobljenim pripadnicima UN se postupalo u skladu sa Ženevskim konvencijama, zaključio je Ivetić.

Na kraju današnje rasprave Ivetić je preneo Mladićevu molbu za "dva minuta ćutanja" za sve žrtve "bezmislenog rata u BiH". Pretresno veće je, međutim, tu molbu odbilo ukazujući da to "ne spada u okvir njegovog rada."

Završne reči na suđenju Ratku Mladiću biće zaključene u četvrtak, kada će strane imati po 90 minuta za replike na argumente iznete u proteklih šest dana.

Dijeljenje sadržaja