Nasuprot tvrdnjama Dragana Kijca, ratnog šefa tajne službe i posleratnog ministra policije bosanskih Srba, da o srebreničkom zločinu nije imao saznanja sve do 2000. godine, tužilac predočio dokaze o tome da je učestvovao u izdavanju lažnih dokumenata ubicama iz 10. diverzantskog odreda, kako bi ih zaštitio od Haškog tribunala. On odgovara da Tribunal za njega tada "nije postojao", jer u RS nije bilo zakona o saradnji sa tom institucijom

Pre prekida svedočenja 21. oktobra ove godine, ratni načelnik Državne bezbednosti MUP Republike Srpske Dragan Kijac je tvrdio da u julu 1995. nije znao ništa o masovnim egzekucijama zarobljenih muškaraca i dečaka iz Srebrenice, da se 1996. pomalo "govorkalo" o tom zločinu, a da je za streljanja Muslimana saznao tek 2000. godine. Tužilac se danas u nastavku unakrsnog ispitivanja suprotstavio takvoj tvrdnji i predočio dokaze o tome da je svedok za razmere srebreničkog zločina znao najkasnije sredinom januara 1996. godine, kada je već bio ministar policije.

Tada je, naime, do njega stigla depeša obaveštajno-bezbednosnog organa Glavnog štaba vojske bosanskih Srba sa potpisom Petra Salapure u kojem se traži da policija izda lažne lične karte osmorici pripadnika 10. diverzantskog odreda VRS, koji su zbog učešća u streljanju zarobljenih Srebreničana pod istragom Haškog tribunala. Na sugestiju da se radilo o pokušaju da se pomogne skrivanje od pravde pomenutih osoba, Kijac je odgovorio da Tribunal za njega tada "nije postojao", budući da u Republici Srpskoj nije bilo zakona o saradnji sa tom institucijom.

Predsedavajući sudija Ori/Orie je primetio da se radilo o "maloj tajnoj operaciji" sa ciljem ometanja rada Tribunala u Hagu, na šta je Kijac odgovorio: "Sa ove tačke gledišta – da". No, napominje da mu je bila dužnost da postupi po zahtevu vojne tajne službe i da čak nije ni znao prava imena ljudi kojima je izdao lažna dokumenta.

Jedan od njih je Dražen Erdemović, koji je u intervjuu pariskom "Figarou" prenetom u "Slobodnoj Bosni" od 22. marta 1996. godine opisao masovna streljanja zarobljenika na lokacijama Branjevo i Pilica. U intervjuu je priznao da je tada ubijeno oko 1.200 ljudi, a da je on sam streljao njih 70 do 100. Kijac je odbacio sugestiju tužioca da je kao ministar policije morao znati za taj intervju.

Nije, kaže, znao ni za izjavu američke državne sekretarke Medlin Olbrajt/Madeleine Albright na konferenciji za štampu u Sarajevu 21. marta 1996. godine, gde govori o poseti Branjevu i dokazima o streljanju 1.000 Srebreničana. U sudnici je emitovan prilog BH televizije, a svedok odgovara da ne zna šta je emitovala televizija iz Sarajeva i da bi morao videti šta su prenele srpska televizija (SRT) i srpska agencija (SRNA). U ratnom dnevniku Ratka Mladića, koji je danas predočen, navode se reči Radovana Karadžića sa sastanka od 22. marta 1996. o tome da je dan ranije "pripremljen veliki šou za Olbrajtovu" i da je ona očekivala da će "kod Pilice pronaći 1.200 muslimanskih leševa a našli su samo nekih pet".

U dodatnom ispitivanju branilac Lukić je predočio niz policijskih dokumenata iz perioda nakon osvajanja Srebrenice u kojima se navode informacije o pokušaju proboja srebreničkih Muslimana ka Tuzli. To je poslužilo Kijcu da kaže da su se MUP i njegova Državna bezbednost pre svega interesovali za kretanje kolone, a ne za sudbinu zarobljenih Muslimana. Jedan od predočenih izveštaja napisan je dosta kasnije, 23. septembra 1996. godine, i u njemu se navodi da je tokom "prošlogodišnjeg proboja muslimanskih snaga" iz Srebrenice došlo do "više međusobnih pojedinačnih i masovnih ubistava Muslimana organizovanih od strane njihovih starešina, kako bi se prouzrokovanim haosom u drugom delu kolone skrenula pažnja VRS, što je stvorilo povoljnije uslove za proboj prvog dela kolone sa rukovodnim licima vojne i civilne opštinske vlasti". Kijac kaže da se seća tog dokumenta i da su njegova saznanja bila otprilike takva.

Pred kraj današnjeg zasedanja, odbrana je u svojstvu veštaka na klupu za svedoke izvela penzionisanog generala Vojske Srbije Mitra Kovača.

Dijeljenje sadržaja